Алберт Ајнштајн је био МУЖ ИЗ ПАКЛА: Милева Марић је морала да поштује ОВА ригорозна правила, а једна ствар је посебно КОНТРОВЕРЗНА
Милева Марић била је жртва супругове амбиције, емоционалне хладноће и ригидних очекивања.
Брак Милеве Марић, изузетне српске математичарке, и Алберта Ајнштајна, једног од најутицајнијих научника 20. века, остао је упамћен као драматична прича о љубави, разочарању и неравноправности. Њихова веза, која је започела као нежна и интелектуално снажна романса двоје младих студената, прерастала је у један од најпознатијих и најкоментарисанијих брачних крајева у историји науке.
Милева и Алберт упознали су се 1896. године на Политехничком институту у Цириху, где је талентована Новосађанка била међу ретким женама које су имале привилегију да студирају физику. Спојила их је радозналост, упорност и једнака страст према науци. Њихова преписка сведочи о заједничком учењу, истраживању и сновима о научној каријери коју ће градити раме уз раме. Венчали су се 1903. године и постали родитељи двојице синова, Ханса Алберта и Едварда.
Ипак, како је време одмицало, романтична визија о једнаком партнерству све више се удаљавала од стварности. Док је Ајнштајн стицао светску славу и напредовао у научним круговима, Милева је корак по корак напуштала своје амбиције, преузимајући готово све породичне обавезе. Из њихових писама може се јасно уочити како је међу супружницима расла емотивна дистанца, а Милевино место у браку све више личило на улогу служавке, а не равноправне партнерке.
Преломни тренутак уследио је 1914. године, када је Милева, надајући се да ће породица поново пронаћи заједнички мир, отпутовала у Берлин. Уместо помирења, дочекала ју је чувена листа строго прописаних правила које је Алберт саставио, иначе документ који је касније постао симбол његовог хладног и ауторитативног односа према супрузи. Од Милеве се очекивало да одржава кућу и његове личне ствари у беспрекорном реду, да му обезбеђује оброке, да га ни на који начин не критикује пред децом и, најконтроверзније од свега, да не очекује никакву брачну блискост. Била је дужна да ћути када јој он то затражи и да без поговора напусти просторију у којој се налазио, кад год би то захтевао.
Дубоко понижена и сломљена таквим условима, Милева је убрзо напустила Берлин и вратила се у Цирих са синовима, чиме је њихов животни пут фактички кренуо у супротним смеровима. Формално, брак је окончан 1919. године.
Као део развода, Ајнштајн је Милеви обећао новац од будуће Нобелове награде, уколико је икада добије и то обећање је испунио 1921. године. Ипак, упркос томе, у многим биографијама и сведочењима Алберт Ајнштајн остао је запамћен и као човек који је, упркос генијалности, био један од најнемилосрднијих и најзахтевнијих мужева свог времена.