ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ: Ја сам ружна ћерка а моја мајка је ПРЕЛЕПА, цео живот ме НАПАДАЈУ због тога!

Иако је веза између мајке и ћерке нераскидива, постоје ситуације у којима се може јавити љубомора или завист. Те ситуације нису нимало једноставне, а прави пример за то јесте исповест ове девојке. 

Имала сам тачно осам година када сам схватила да никада нећу бити лепа као моја мама. И то ми је променило живот. Нажалост, нисам решила да, када већ нећу бити лепа као она, будем паметна, јака или духовита. Не, решила сам да будем стално љута на цео свет, а нарочито на маму.

Када сам напунила осам година, одједном је постало важно како изгледаш. Пре тога, истицали смо се по томе колико брзо трчимо, колико лепо цртамо или колико колача можемо да ставимо истовремено у уста. Међутим, одједном су сви око мене почели да процењују ко је и колико леп. Нисам разумела шта се тачно дешава, али сам схватила да то није добра вест за мене.

Била сам крупна и умела сам да маестрално производим звуке прдежа када завучем руку испод пазуха. То ми је до тог тренутка осигуравало стабилну позицију у друштву. Али више не. Збуњена, потражила сам одговоре од маме.

Нисам знала шта тачно желим да је питам па сам је само посматрала. Данима и недељама. Гледала сам је како сваког јутра како увежбаним потезима наноси шминку, увлачи се у уске хаљине, обува ципеле са вртоглаво високим потпетицама. Гледала сам је како вежба у дневној соби док се зној цеди са ње. Гледала сам како једе, пије, смеје се и све помно меморисала.

Гледала бих је и гледала, а онда бих отишла у своју собу и посматрала себе, своју смеђу косу, прешироко постављене очи, дебеле образе и стомак са ролницама сала. Била сам слична мами као што је булдог сличан хрту - од исте су породице, али сасвим различите расе.

- Не паничи, можда то нико неће ни приметити - говорила сам себи. Али сви су приметили.

- Мама ти је прелепа, а ти личиш на тату - говорили су ми тетке и тече. "Мама ти је лепа, а шта је са тобом?" питала су деца из школе. "Мама ти је прелепа. Мислим, и ти си лепа, али не као она" рекла је фризерка.

Деловало је као да су сви љути на мене што нисам лепа као мама. Плакала сам. А онда сам била љута. За све је крива мама. Да само није толико очаравајућа, људи не би гњавили мене и очекивали да ја будем попут ње. Кад би се само угојила и набацила лошу фризуру, и ја бих изгледала мало боље. И даље би мислили да нисам лепотица, али не би ни очекивали од мене да се магично пролепшам.

Онда сам постала неподношљива тинејџерка - напета, несигурна и бесна. А све сам искаљивала на мами. Свађале смо се око баш свега, али никада око онога што ме је највише болело.

- Због твоје лепоте осећам се као промашај - је све што сам желела да јој кажем, а нисам могла да превалим преко уста.

Много година касније, док сам путовала са пријатељицом, рекла ми је велику истину. "Нема жене која нема компликован однос са мајком."

Оне нас запањују. Не знамо шта хоћемо од њих. Оне су мутан прозор у будуће верзије наше личности. Желимо да нас заштите од свега и желимо да нас оставе на миру. Размишљала сам о мојој мами на том путовању. О мојој прелепој, паметној, духовитој, рањивој мами пуној мана. И схватила сам:

а) Како је језиво што су сви мислили да је савршено у реду да девојчици отворено говоре да није лепа као њена мама.

б) Како је језиво што жене МОРАЈУ да изгледају онако како друштво то жели како би биле прихваћене и успешне.

ц) Да је моја мама супер тип који увек ваља супер форе. Проницљива је. И да, има колекцију ципела због које јој завиди свака жена.

И данас она више није моја мама већ мој пријатељ. И и даље је гледам свакодневно и учим од ње.

Ова жена је убрзала свој порођај на НЕВЕРОВАТАН начин и то су многи осудили, шта ви кажете? (ВИДЕО)