Пре више од 30 година у ШУМАМА БОСНЕ, ЛОВЦИ СУ У ЧОПОРУ ВУКОВА НАШЛИ ДЕТЕ: Ево шта се после десило са ЊИМ
Осамдесетих година, у шумама Босне и Херцеговине, нађен је дечак који је живео са вуковима. Ловци су му дали име Харис Пућурица.
Пре више од 30 година, тачније 1988. године, негде на тромеђи Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, ловци су усред шуме угледали чопор вукова и међу њима призор који нису очекивали - дечака који се кретао четвороношке. Вукове су убили, а дечака ухватили.
Тело му је било прекривено ранама и огреботинама, био је неухрањен, модар, није знао да говори ,нису знали ко је, одакле је и чији је, па су му дали име Харис Пућурица.
НОВАК И ЈЕЛЕНА СЕ У ЊЕГА КУНУ: Овај МОЋНИ НАПИТАК мења живот из корена - Потпуно чисти тело од отрова и масноћа (РЕЦЕПТ)
ОПРЕЗ! Све ПОЧИЊЕ НАГЛО: У року од САТ времена НАСТУПИ МАЛАКСАЛОСТ и БОЛ у стомаку, а затим и ТЕМПЕРАТУРА
Након проналаска дечак је смештен у централно прихватилиште за децу и омладину у Београду, где је остао до 1992. године.
У то време почиње рат и добија се наредба да се деца враћају у оне центре из којих су дошла. Харис је враћен натраг у БиХ.
О животу овог дечака, не зна се пуно, али једна ствар је позната. Наиме, зна се да је сама социјализација у Дому ишла јако тешко. Није се бојао људи, али јесте технологије. У почетку је одбијао кувану храну и јео с пода или канте за смеће. Није имао хигијенске навике. Често су га налазили у чучећем положају испод стола.
Оно што је све интересовало је, како се дечак нашао у шуми. Да ли је био остављено дете, а можда су родитељи имали саобраћајну несрећу, а он је једини преживио и изгубио се негде у густим шумама. Можда… Нико га није тражио, а није ни он.
О његовом кратком и необичном животу снимљен је филм „Ничије дете”, редитеља Вука Ршумовића, који је на фестивалу у Венецији побрао симпатије публике и три награде.
Неки тврде да су чули како је погинуо негде на ратишту у Босни, јер када је враћен у БиХ, обукли су му униформу и послали га у шуму. Имао је тада 17 година и више се није вратио. Углавном, никад се више није јавио ником.
Од почетка XVII века до данас забележено је и документовано четрдесетак случајева деце која су због живота у дивљини усвојила понашање животиња уз које су расла и тешко се касније прилагодила животу међу људима.