Pre više od 30 godina u ŠUMAMA BOSNE, LOVCI SU U ČOPORU VUKOVA NAŠLI DETE: Evo šta se posle desilo sa NJIM
Osamdesetih godina, u šumama Bosne i Hercegovine, nađen je dečak koji je živeo sa vukovima. Lovci su mu dali ime Haris Pućurica.
Pre više od 30 godina, tačnije 1988. godine, negde na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, lovci su usred šume ugledali čopor vukova i među njima prizor koji nisu očekivali - dečaka koji se kretao četvoronoške. Vukove su ubili, a dečaka uhvatili.
Telo mu je bilo prekriveno ranama i ogrebotinama, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori ,nisu znali ko je, odakle je i čiji je, pa su mu dali ime Haris Pućurica.
NOVAK I JELENA SE U NJEGA KUNU: Ovaj MOĆNI NAPITAK menja život iz korena - Potpuno čisti telo od otrova i masnoća (RECEPT)
OPREZ! Sve POČINJE NAGLO: U roku od SAT vremena NASTUPI MALAKSALOST i BOL u stomaku, a zatim i TEMPERATURA
Nakon pronalaska dečak je smešten u centralno prihvatilište za decu i omladinu u Beogradu, gde je ostao do 1992. godine.
U to vreme počinje rat i dobija se naredba da se deca vraćaju u one centre iz kojih su došla. Haris je vraćen natrag u BiH.
O životu ovog dečaka, ne zna se puno, ali jedna stvar je poznata. Naime, zna se da je sama socijalizacija u Domu išla jako teško. Nije se bojao ljudi, ali jeste tehnologije. U početku je odbijao kuvanu hranu i jeo s poda ili kante za smeće. Nije imao higijenske navike. Često su ga nalazili u čučećem položaju ispod stola.
Ono što je sve interesovalo je, kako se dečak našao u šumi. Da li je bio ostavljeno dete, a možda su roditelji imali saobraćajnu nesreću, a on je jedini preživio i izgubio se negde u gustim šumama. Možda… Niko ga nije tražio, a nije ni on.
O njegovom kratkom i neobičnom životu snimljen je film „Ničije dete”, reditelja Vuka Ršumovića, koji je na festivalu u Veneciji pobrao simpatije publike i tri nagrade.
Neki tvrde da su čuli kako je poginuo negde na ratištu u Bosni, jer kada je vraćen u BiH, obukli su mu uniformu i poslali ga u šumu. Imao je tada 17 godina i više se nije vratio. Uglavnom, nikad se više nije javio nikom.
Od početka XVII veka do danas zabeleženo je i dokumentovano četrdesetak slučajeva dece koja su zbog života u divljini usvojila ponašanje životinja uz koje su rasla i teško se kasnije prilagodila životu među ljudima.