СУТРА ЈЕ УСЕКОВАЊЕ: За овај велики празник домаћице спремају КОЉИВО од пшенице и ораха – стари рецепт који не сме да изостане са посне трпезе

Сутра, 11. септембра, обележава се Усековање главе Светог Јована Крститеља, један од великих православних празника који се проводи у строгом посту. Ако се празник обележава као крсна слава, трпеза је посна, а међу традиционалним славским јелима су колач и кољиво, односно кувано жито.

Кољиво није само још једно посно јело на столу. Пшеница од које се прави има посебно симболично место у православној традицији, па се жито приноси у славу Бога. Зато се припрема пажљиво и са поштовањем, а рецепт је заправо једноставнији него што многе домаћице мисле.

Како се прави право кољиво за Усековање

За једну већу чинију потребно је:

500 г пшенице
200–250 г млевених ораха
120–150 г шећера у праху
1 кесица ванилин шећера
по жељи мало рендане лимунове коре
ораси за украшавање

Ако се строго води рачуна о посној трпези, сви додаци треба да буду посни.

Прво добро припремите пшеницу

Пшеницу најпре неколико пута исперите хладном водом.

Препоручљиво је да је оставите потопљену неколико сати или преко ноћи, јер ће се тако брже скувати.

Сутрадан је процедите, налијте свежом водом и кувајте док зрно потпуно не омекша.

Ово је најважнији део припреме – жито мора бити скувано, али не потпуно раскувано у кашу.

Када је готово, добро га оцедите.

Можете га оставити да се природно охлади и просуши, а тек потом наставити са припремом.

Тајна доброг кољива је да не буде водено

Када се пшеница потпуно охлади и просуши, додајте јој млевене орахе и шећер у праху.

Додајте ванилин шећер, а по жељи и сасвим мало рендане лимунове коре.

Све добро сједините.

Ако волите традиционалније, пуније кољиво, можете додати више ораха. У различитим крајевима Србије рецепти се разликују, па не постоји само једна једина мера.

Неке домаћице пшеницу мељу, док је друге остављају у зрну. И то је питање породичног и крајевског обичаја – чак ни у црквеној пракси не постоји посебан захтев да жито мора бити самлевено.

Како се украшава кољиво?

Готово кољиво пребаците у чинију и поравнајте.

По врху можете ставити млевене орахе, а затим направити једноставан украс у облику крста.

Не треба претеривати са декорацијом.

Кољиво је део славске трпезе и његов смисао није у томе да изгледа као колач из посластичарнице, већ да се припреми достојанствено и са поштовањем.

Зашто се за славу припрема баш пшеница?

Пшеница у славском житу има снажну симболику живота, смрти и васкрсења.

Зато кољиво није само традиционална посластица од куваног жита, ораха и шећера.

Оно је део славског обреда и приноси се у славу Бога.

Управо због тога је погрешно објашњење да се жито прави само „за мртве“ или да зависи од тога да ли је светац жив или уснуо. Свештеник Љуба Стојановић је за Срећну објаснио да се кољиво приноси у славу Бога, док је начин припреме – млевено или цело зрно – препуштен обичајима краја и домаћина.

Усековање је дан строгог поста

Ове године Усековање пада у петак, 11. септембра, али важно је да се пост не везује само за то што је петак.

Усековање је само по себи празник који се обележава строгим постом. У изворима се наводи и пракса сухоједења, односно узимања једноставне, некуване посне хране.

Зато, ако Усековање обележавате као славу, цела трпеза треба да буде прилагођена посту.

Кољиво је притом једно од јела које се традиционално налази на посној слав­ској трпези.

Још један обичај који се везује за Усековање

Уз овај празник везано је много народних обичаја.

Један од најпознатијих јесте избегавање црвене хране и плодова, јер црвена боја симболично подсећа на крв Светог Јована. У народу се може чути и да на овај дан не треба узимати нож, односно да се храна не сече, али то припада народној традицији, а не универзалном црквеном правилу.

Зато је важно разликовати оно што је део црквеног поста од народних веровања која су се вековима преносила из куће у кућу.

Може ли кољиво да се спреми дан раније?

Може, и то је заправо веома практично.

Ако га припремате за славску трпезу, жито можете скувати раније, добро оцедити и оставити да се потпуно охлади и просуши.

Тек када је спремно, умешајте орахе и шећер.

Тако ћете на сам дан Усековања имати много мање посла, што је посебно згодно јер се овај празник традиционално проводи мирно, без тешких физичких послова и уз молитву и уздржање.

Најважније је да кољиво не посматрамо само као рецепт.

То је јело које на славском столу има своје место и значење.

А када се сутра, на Усековање Светог Јована, на сто изнесе чинија мирисног куваног жита са орасима, биће то много више од обичне посне посластице – биће део традиције која се у српским домовима чува генерацијама.