Сви је ГАЗЕ, а некада се ЧУВАЛА КАО ЛЕК: Ова биљка расте готово свуда и одлична је за КАШАЉ, БРОНХИТИС и ДИСАЈНЕ ТЕГОБЕ

Расте уз куће, по травњацима, поред стаза и на местима на којима је готово нико није садио. Људи је често пређу ногом, покосе или почупају мислећи да је само још један обичан коров.

А управо је ова неугледна биљка вековима имала своје место у народној медицини.

Реч је о боквици, биљци коју су наши крајеви добро познавали и користили на различите начине. Посебно је занимљива њена традиционална употреба код кашља, бронхитиса и других тегоба дисајних путева. Етноботаничка истраживања у југоисточној Србији забележила су употребу женске боквице (Плантаго мајор) управо за кашаљ и бронхитис.

Биљка коју готово нико не примећује

Боквица нема упадљив цвет и не изгледа као биљка коју бисте повезали са лековитим својствима.

Због тога је многи ни не примете.

Може да расте на травњацима, уз путеве, по двориштима и на различитим земљиштима. Њени листови формирају карактеристичну розету при земљи, због чега их људи свакодневно газе, а да уопште не размишљају о томе шта расте испод њихових ногу.

У народној медицини, међутим, боквица је одавно позната.

Њени листови користили су се за припрему чајева и других традиционалних препарата, а у различитим крајевима постојали су различити рецепти и начини примене.

Зашто се повезивала са кашљем?

Боквица је посебно занимљива због своје традиционалне примене код тегоба горњих дисајних путева.

Европска агенција за лекове наводи усколисну боквицу (Плантаго ланцеолата) међу традиционалним биљним препаратима који се користе за симптоматско ублажавање иритације уста и ждрела праћене сувим кашљем. Њена употреба заснива се на дугогодишњој традиционалној примени.

Због тога се боквица вековима везивала за оно што данас једноставно називамо умиривањем надраженог грла и кашља.

Код нас је њена традиционална употреба још шира. Истраживање спроведено у југоисточној Србији бележи женску боквицу као биљку чији су се листови користили у облику инфузије, између осталог код кашља и бронхитиса.

Чај од боквице био је део кућне апотеке

Један од традиционалних начина употребе јесте припрема чаја од листова.

Листови се беру само са места која нису загађена, далеко од прометних путева и места где се користе пестициди. Након тога се добро оперу и користе свежи или осушени, у зависности од рецепта.

Код традиционалних биљних препарата важно је знати да „природно“ не значи аутоматски и безбедно за свакога.

Уколико се биљка бере у природи, потребно је бити потпуно сигуран у њену идентификацију, јер замена биљке другом врстом може бити проблематична.

Није „чистач плућа“, али има занимљиву традиционалну употребу

На интернету се за боквицу често могу пронаћи много јаче тврдње – од тога да „чисти плућа“ до тога да лечи астму или бронхитис.

То не треба представљати као доказано лечење.

Постоје савремена истраживања која испитују потенцијал врсте Плантаго мајор код респираторних болести, али преглед литературе истиче да су клинички докази код људи још ограничени и да је потребно више квалитетних истраживања.

Зато је много тачније рећи да је боквица традиционално коришћена за кашаљ и респираторне тегобе, него тврдити да може да излечи болест плућа.

Управо та разлика чини причу занимљивом: биљка заиста има дугу историју употребе, али савремена медицина још увек раздваја традиционалну примену од доказаног лечења.

Како да је препознате?

Боквицу ћете најлакше препознати по листовима који расту у приземној розети.

Код женске боквице листови су шири, овалнији и имају изражене жиле које се пружају од основе ка врху. Управо због изгледа листова често остаје готово неприметна међу травом.

Постоји више врста боквице, па је код брања из природе важно знати коју биљку берете.

Не треба брати биљке поред прометних саобраћајница, индустријских зона или места која могу бити третирана хемикалијама.

Зашто је људи и данас памте?

Можда управо зато што је била доступна готово свима.

Није било потребно имати башту лековитог биља нити одлазити у специјализовану продавницу.

Боквица је расла тамо где људи живе.

Наши преци су добро познавали биљке које су им биле надохват руке, па се знање о њиховој употреби преносило генерацијама. Истраживања традиционалне употребе лековитих биљака на Балкану показују колико је такво знање било повезано са свакодневним животом и кућном медицином.

Зато није чудо што је биљка коју данас многи називају коровом некада имала сасвим другачији статус.

Један „коров“ који вреди боље погледати

Следећи пут када је угледате на травњаку, можда ћете је погледати другим очима.

Боквица није чаробни лек и не може да замени терапију коју је прописао лекар, али њена историја употребе јесте занимљива – посебно када се зна да су се њени листови традиционално користили код кашља, иритације грла и бронхитиса.

И управо је то оно што је код ње најзанимљивије.

Биљка коју свакодневно газимо вековима је била део народних кућних апотека.

Ако кашаљ траје дуго, погоршава се, праћен је отежаним дисањем, болом у грудима, високом температуром или другим озбиљним симптомима, потребно је обратити се лекару, а не ослањати се на биљне препарате као замену за лечење.