Ако носите једно од ових ПРЕЗИМЕНА припадате ВЛАДАРСКИМ коренима - Сазнајте да ли је и ваше међу ЊИМА
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Презиме је за људе с Балкана увек било "породично име". Оно показује порекло, припадност, древног претка који је данас удаљеним људима некада био заједнички.
Јефтини ТРИКОВИ - Ево како да за мало НОВЦА учините да КУХИЊА изгледа веће и лепше, теглице чине чуда за простор
Сутра се празнује ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ и МАЛИ БОЖИЋ - Ако испоштујете ОВЕ обичаје стиже срећа, а један је посебан за НЕУДАТЕ ДЕВОЈКЕ
Бранковић
Бранковићи су властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник битке на Косову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Верује се да данас нема директних потомака ове породице.
Властимировић
Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке. Назив династије Властимировићи дали су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје време. Понекад, иако доста ретко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.
Војиновић
Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, нарочито након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов нећак Никола Алтомановић били најјачи властелини у Србији.
Војислављевић
Војислављевићи су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.
Вукановић
Вукановићи су били владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.
Дејановић
Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. века управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник је био Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Константин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.
Србија Данас/Жена Блиц/М.Л.