Ево шта психолог каже о инцесту, блудним радњама над малолетницама и структури личности предатора
Ова тема сама по себи изазива језу, али још је страшније када је починилац крвни сродник или неко близак жртви.
Само у једном дану у Србији су се догодила два монструозна догађаја у којима су малолетне девојчице биле на мети предатора.
У Панчеву је приведен отац осумњичен за силовање своје две малолетне ћерке.
У Обеновцу је приведен очух који је непримерено додиривао 13-годишњу пасторку. Случај је пријавила мајка девојчице којој се дете поверило.
Случајеви у којима су малолетници жртве полног узнемиравања и злостављања указују на озбиљан проблем који је, чини се, све чешћи у нашем друштву.
Решите се прашине, гриња, бактерија и вируса: Ево како да ОЧИСТИТЕ ВАЗДУХ у свом дому!
"Сазнала сам да мој СУПРУГ још увек ВИЂА ЖЕНУ која нас је РАЗДВОЈИЛА пре седам година"
"ПУШИМ ТРАВУ НАКОН ШТО ДЕЦУ СТАВИМ У КРЕВЕТ - То није ништа горе од чаше вина и чини ме бољом мамом"
За "Телеграф" је о овој теми причао психолог и психоаналитичар Александар Контић. Он је објаснио структуру предатора - особе са поремећајем личности, али и објаснио колико алкохол може да буде окидач овако монструозних поступака према малолетницима.
- Алкохол свакако опушта нешто што ми зовемо баријером потискивања. Та баријера која се односи на инцест уређена је и законском регулативом, тако да склапање бракова са сродницима није дозвољено ни до 5-6 колена, али је добрим делом и цивилизацијски потискивана. Патолошки је када се она испољи - објаснио је психолог Контић за Телеграф.
Он је такође образложио и спорно питање због чега деца не пријављу починиоца злочина, као и феномен мајки које знају да су им деца жртве предатора, а које се ипак у неким случајевима одлучују на ћутање.
- Нажалост, ту је на делу један механизам - негирање, или како га можемо назвати "затварање очију". Чак постоје случајеви где се дете повери, али добије одговор да то није истина. Ако је то мајка, онда је јасно да она не жели да види да се то дешава - каже Контић.
Према његовим речима, детету је јасно шта је проживело, али када не добије адекватну подршку и помоћ, дубоко се у себи пита - ако ме најближи не штити, ко ће да ме штити?
- Такви доживљаји могу се потиснути дубоко у подсвест, баш зато што су јако моћни и зато је неоходно о томе причати, на томе радити. Потискивање и сакривање узрокује много већи проблем касније - констатује психоаналитичар.
Он објашњава да све оно што остане потиснуто може пружити привидан заборав, али кад особа сазри и одрасте сенке прошлости које имају снажан утицај на саму психу, могу се испољити у сваком моменту; тригер или окидач може бити било која ситница из спољног света која асоцира на потиснуту трауму.
- Свака асоцијација на трауматичан догађај може да створи велику анксиозност и да проузрокује неиздрживу бол. Тај окидач може да буде и ситница која жртву враћа на преживљену трауму - објашњава наш саговорник.
Контић такође тврди да ће деца која имају блискост са родитељима или старатељима, и здрав однос комуникације и љубави, у већини случајева рећи шта им се догодило захваљујући поверењу у родитеља. Ако, пак, дете одлучи да ћути, родитељ ће приметити промене у његовом понашању и реаговаће.
- У овим случајевима, није наодмет и посаветовати се са стручним лицима, како би неко посаветовао родитеље на који начин прићи злостављаном детету. У оваквим ситуацијама, нико више не може да пружи подршку и помоћ од родитеља. Не нужно терапеут као врховни ауторитет, он у овом случају треба да буде само помоћ како би се то дете отворило за причу - јасан је психолог.
Оно што је важно, нагласио је Контић, јесте да мајка, у овом случају не прибегне негирању монструозног чина, ко год да га је починио. Свака мајка која не реагује подржава починиоца и самим тим је саучесник, децидан је саговорник Телеграфа.
- Силоватељи су личности које су поремећене у најширем смислу. Као прво, они баријеру инцеста нису формирали адекватно и не могу да контролишу агресивни импулс. Они немају у структури личности сегмент који би контролисао недозвољени нагон. Овај поремећај личности тешко се може препознати код детета. Они се регрутују из породица које могу деловати и изгледати функционално, а да то у ствари нису - објаснио је психоаналитичар профил слиловатеља.
Међутим, потребно је на време препознати психопатолошке црте како би се у будућности избегле породичне драме које заузимају ступце црне хронике, а где деца, добијена у нефункционалним браковима и дискутабилним односима највише испаштају.
- Кад изгубимо традицију, изгубићемо и идентитет. Прилика да упознате особу са којом се забављате, а са којом планирате да формирате породицу, је заправо кључни фактор. Неке везе могу трајати годинама, али ако су виђања површна нећете моћи у потпуности да сагледате све аспекте личности. Међутим, када је веза заснована на здравим темељима и интензивна, имаћемо прилике да се суочимо са свим манама - подвлачи Контић.
Он упозорава да је веома важно сагледати из какве породице партнер потиче. Мада, напомиње, има и случајева где из нефункционалне породице, учени на грешкама, деца одрасту у здраве људе који освесте и поставе границе између доброг и лошег.
Такође, оно на шта Контић указује је и да неконтролисану импулсивност и агресију не би требало занемаривати и припсивати је безазленим изливима.
