Качамак – од средњевековног огњишта до модерног ресторанског тањира
Како је једно од најстаријих јела златиборског краја, некада симбол скромне трпезе, добило ново тумачење у савременој гастрономији, уз поштовање традиције и локалних намирница.
Некада јело скромне планинске трпезе, качамак је данас пронашао место и у савременој гастрономији. Иако се припрема од свега неколико основних намирница, управо та једноставност учинила га је једним од симбола традиције која се прилагођава новом времену.
На овим просторима качамак је присутан још од средњег века - јео се око огњишта, хранио читаве породице и био ослонац у тешким временима, па се често помиње и као јело које је одржало српску војску. Једноставан по саставу, али снажан по значењу, постао је симбол издржљивости и везе човека са земљом.
На Златибору, где су се генерацијама гајили стока и обрађивала поља, качамак је имао посебно место на трпези. Припремао се од белог кукурузног брашна, млевеног у поточарским воденицама, и служио уз локалне млечне производе - сир, кајмак и жиду, односно цеђени кајмак као специјалитет овог краја. Такав, изворни качамак и данас је основа локалне кухиње, подсећа Немања Гајевић, кувар с Мокре Горе - Наши преци су га спремали од белог брашна и млечних производа, а рецепт се вековима преносио с колена на колено -
И док су традиционална јела и даље неизоставан део златиборских менија, савремена гастрономија овом крају даје нову димензију. Један од примера је ресторан Мала фабрика укуса, који послује у оквиру Голден Панорама комплекса, где се локални састојци и традиционални рецепти тумаче кроз модеран кулинарски израз.
- Све полази из традиције, само је прилагођено данашњем укусу и начину живота - каже Немања Пешић, главни кувар ресторана Мала фабрика укуса. Њихова верзија златиборског качамака припрема се од крупније млевене паленте, куване са маслиновим уљем и путером, а сервира уз крем од неколико врста сирева и печурака. Већина намирница набавља се од локалних произвођача, док се увозе само састојци који у Србији нису доступни.
Да овакав приступ не значи напуштање традиције, већ њен природан наставак, истиче и Марија Пауновић, кустоскиња Етнографског музеја. Качамак је једно од најстаријих јела Динарске области, присутно још од византијског периода, а савремене интерпретације, како објашњава, омогућавају да традиционално кулинарско наслеђе настави да живи у модерном контексту.
Пример качамака у ресторану Мала фабрика укуса показује да традиција не нестаје када се прилагоди савременом тренутку. У оквиру Голден Панорама комплекса, овај ресторан комбинује локалне састојке са модерним кулинарским техникама и различитим гастрономским утицајима, док се посебан акценат ставља на целокупно искуство боравка -од отворене кухиње до вечери уз живу музику. Управо тај спој хране, атмосфере и савременог приступа чини да је ресторан стално испуњен гостима, а традиционална јела, попут качамака, добијају ново место у данашњем начину живота.
