Мајка шокирала део јавности: "Још увек дојим своју четворогодишњу ћерку, ево зашто је то супер"

Продужено дојење и даље је тема која изазива подељена мишљења, нарочито када је реч о деци која су одавно изашла из узраста у ком пију мајчино млеко. 

Док једни у таквом приступу виде блискост, нежност и ослушкивање дечјих потреба, други га сматрају непотребним и претераним. 

Управо зато велику пажњу на друштвеним мрежама привлачи објава Шинај Висер, 34-годишње мајке која отворено говори о дуготрајном дојењу и родитељству које се ослања на интуицију, блискост и природан ритам детета, пише Пеопле. 

На Инстаграму, ова мајка дели детаље из породичног живота, од кућних порођаја до школовања код куће. И док је многи прате с одобравањем, део јавности оштро критикује њену одлуку да и даље доји своју четворогодишњу ћерку. 

Висер каже да се често сусреће с коментарима да је такав приступ непримерен, нездрав или да код детета ствара превелику зависност од мајке. Неки јој, тврди, чак замерају да таква одлука више служи њој него детету, али она то одлучно одбацује. Истиче да продужено дојење не практикује због сопствене удобности, већ зато што сматра да одговара потребама њене деце. 

Свој поглед на дојење, објашњава, променила је након што је почела да проучава истраживања и начин на који се тој теми приступа у различитим културама. Тада је схватила да је дуготрајније дојење кроз историју било много чешће него што се данас у западним друштвима сматра уобичајеним. По њеном мишљењу, такав начин храњења није биолошки необичан, већ је пре свега културолошки мање познат и прихваћен. Додаје и да дојење код њене две ћерке изгледа потпуно различито. 

Старију, која има четири године, доји веома ретко и искључиво када сама то затражи. Понекад је то једном дневно, а некад прође и неколико дана без потребе за тим, па мајка описује тај однос као смирен, кратак и вођен искључиво дететовим ритмом. Са млађом ћерком, старом 20 месеци, ситуација је потпуно другачија. Њу, каже, доји много пута током дана, а и ноћу девојчица још увек неколико пута тражи мајчино млеко. 

Висер сматра да је то у том узрасту потпуно развојно нормално јер дојење детету пружа утеху током ницања зубића, фаза раста и великих развојних промена. 

За старију девојчицу дојење, тврди, више нема толико прехрамбену колико емоционалну улогу. Сматра да оно детету помаже у смиривању, регулацији емоција и стварању осећаја сигурности. Описује га као тренутак повезаности и мира, својеврсни ритуал утехе који детету помаже да се осећа заштићено и стабилно. Као једну од највећих предности продуженог дојења наводи јачи осећај сигурности и бољу емоционалну регулацију код своје старије ћерке. 

Верује и да права независност не настаје присилним одвајањем, већ управо из сигурне привржености. Када се, каже, дететове емоционалне потребе препознају и задовоље на време, оно временом природно постаје самосталније и сигурније у себе. 

На питање када планира да престане с дојењем, Висер не даје конкретан рок. Каже да ће одлуку доносити у складу с потребама детета, сопственим могућностима и односом који заједно граде. Уверена је да одвикавање не мора бити убрзано да би било здраво и да њена четворогодишњакиња већ сада постепено сама смањује потребу за дојењем. Упркос критикама, ова мајка двоје деце остаје сигурна у своје изборе.

Другим мајкама поручује да се информишу, верују сопственом телу и не осећају обавезу да другима објашњавају оно што функционише у њиховој породици. 

Према њеном мишљењу, не постоји само један исправан начин мајчинства, већ промишљене и свесне одлуке донете с љубављу и поштовањем према себи и детету.