На југу Србије покојнику стављају барбику у ковчег: Језиви обичај којим породице покушавају да преваре смрт

На југу Србије и даље постоји један од најнеобичнијих погребних обичаја у земљи. Када у истој породици у кратком року премину две особе, поједини чланови породице у ковчег или гроб стављају лутку, верујући да тако могу да спрече трећу смрт.

О овом необичном обичају пише Блиц Жена, наводећи да се због недостатка посебних погребних фигура најчешће користи обична дечја лутка, па чак и Барбика.

Веровање које леди крв у жилама

Према народном веровању, ако у породици у кратком периоду умру две особе, могла би да уследи и трећа смрт. Управо зато ожалошћени сродници покушавају да "заварају" судбину тако што лутку симболично представљају као трећег покојника.

Једна жена из Ниша испричала је да се са овим обичајем сусрела када су јој у кратком размаку преминули ујак и тетка, рођени брат и сестра.

Према њеним речима, старији чланови породице забринули су се да би могла да уследи још једна смрт, па су тражили да се купи лутка и стави у гроб.

Барбика завршила у гробу

Како је објаснила, породица је покушала да пронађе прикладну лутку, али су у продаји углавном биле бебе и Барбике. На крају су купили једну Барбику и објаснили родбини о чему се ради.

У делу породице који живи у Војводини тај обичај није био познат, па су били изненађени, али су ипак дозволили да се лутка спусти у гроб.

Погребници кажу да људи често питају за лутке

Да овај случај није усамљен, потврђују и људи који раде у продаји погребне опреме. Поједини купци, како наводе, питају да ли постоје посебне лутке за ову намену.

Пошто таква роба не постоји у редовној продаји, породицама се најчешће саветује да купе било какву лутку у обичној продавници.

Обичај који опстаје упркос времену

Иако многима овај ритуал делује необично, па чак и застрашујуће, за поједине породице он представља начин да се изборе са страхом, тугом и осећајем немоћи након више смртних случајева у кратком времену.

Такви обичаји показују колико су народна веровања и данас дубоко укорењена у појединим деловима Србије, нарочито када се људи суоче са смрћу и покушају да пронађу било какав облик утехе.