НИЈЕ МОГЛА ДОЋИ СЕБИ - Сњежана није могла да се опорави од онога што је снашло на свадби, дочек свекрве је оставио БЕЗ РЕЧИ

Како изгледа кад се девојка са Балкана удаје за Грка детаљно је својевремено описала Сњежана Макаш Коукли, која је своје искуство поделила на Фејсбуку. Сњежана, која је свог изабраника упознала баш преко Фејсбука, била је изненађена опхођењем породице свог супруга, посебно свекрве, јер је оно потпуно супротно од оног како смо навикли на овом поднебљу.

Како је написала да јој је неко рекао да ће се удати за Грка, смејала би се. Сњежана је из Босне, студирала је енглески језик и књижевност и обично је живела у земљама енглеског говорног подручја, али за њу је живот имао друге планове.

У Солун је први пут дошла ове године у јуну, на своје венчање. У Грцкој је била пре на мору али каже, да јој је неко рекао да ћу се удати за Грка, смејал би се.

"Ја која сам из Босне, студирала енглески језик и књижевност, живела у земљама енглеског говорног подручја и за мене је постојао само тај свет, ево где заврших... "

Начин на који је свекрва дочекала када је први пут усла у кућу није био ни близу као код нас, свекрву је пољубила и загрлила и легли да спава јер су стигли ноћу.

"Наредни дан сам очекивала да ћемо сви скупа сести за сто, да једу, упознају се, попију кафу скупа... Сестре су дошле, представиле се и побегле назад на своје спратове. Сви зиве у једној кући и свако има свој спрат и свој живот."

Непознавање језика је био мањи проблем јер су са Сњежаном прицали на немачком.

"За мене је већи проблем био непознавање обичаја. Не нуде те, нема послуживања као код нас. Прво сам била гладна, а онда отворим фрижидер, да нешто нађем да поједем."

"Затим је уследио долазак њених родитеља, сестре и њене породице на дан њеног венчања, гужва у кући у којој живе три породице, спремање, дотеривање, стрес, нервоза, све је то утицало да заборавим ста је шнајдерка рекла за хаљину, како је навући, а ни мама ни сестра нису обратиле пажњу на појас који сам заборавила да закопчам."

"Кажу сви није се приметило, али то је био мој дан и требало је све да буде савршено. Фризерка је два дана пред венчање уместо 200 тражила 260 евра за долазак кући, па је свекрва отказала и ја била срећна јер ми се на пробној фризури показала скроз непрофесионалном. Нашли су салон који је само за мене радио недељом. Дошле смо свекрва, сестре од мог мужа и ја, мене су радили задњу, ваљда што највисе времена треба за мене... У кући су се обукли прво сви они, девојка која је дошла за шминку је прво нашминкала њих, па онда мене, ваљда опет што за мене треба највише времена и због свих других обавеза на тај дан."

После је било касно попети се на спрат и спустити, хаљину, ципеле, вео на приземље јер млада и младожења не смеју да се виде.

"Времена није било на претек, фотографи нестрпљиви, деца упадала, отварање врата на соби док се мама и сестра препиру како треба зашнирати хаљину и ја касним... У цркви мењају распоред куда ћу ући јер ме ауто није довео пред улаз куда је било лакше проћи са мојом огромном хаљином, па смо ишли уз степенице тата и ја. Људи се не склањају с пута, осетим да ми ту и тамо закаче хаљину ципелама, долазим пред њега."

"Чини ми се као да се поново заљубљујем у његове велике зелене очи док ми се то све још увек чини нестварним, можда и њему, ко зна. Одводе нас прво да се обави формалност око потписа, затим се венчање наставља. Људи се гурају, моји се тешко сналазе, места у првом реду намењена за њих су им заузели други, они стоје до мене, тати није добро, он опет одбија да седне. Од стајања ни сама више ноге не осећам, од врућине и ознојених руку прстен ми спада с руке, цурица која ми је дрзала хаљину ми га додаје."

Када се церемонија завршила, њени родитељи су желели да приђу да јој честитају, нико не прилази, сви излазе напоље и опет гужва око ње.

"Онда долази пиринач. Свекрва је поделила килограм пиринча коју су сви који су пришли да честитају када смо изашли бацили на нас. Онда видим мами није добро, нико не примећује, сви се гурају, али ето прошло и то."

"Долази сликање. Када су узимали 1.000 евра за своју услугу, није био проблем. Проблем је настао када сам тражила слике на мору до којег нам је 10 минута вожње аутом, али недеља је, туристи су ту, сунце упекло, неће ваљати слике - милион изговора. Моје разочарање не пролази. У ресторану пуштају погрешну песму за наш плес, барем је од Чолица како сам тражила, али не и она коју сам тражила. Мојима су и у ресторану заузели места, али их је свекрва за моје ослободила. Торту износе када је пола гостију отишло, укључујући и моје. Само нам моји прилазе и дају коверту и дају много више него што имају и могу да приуште, такви су родитељи. Они одлазе на своју страни, а ја долазим у своју нову кућу која није моја, у којој сам странац. Странац до те мере да сам морала да потпишем да наша деца могу бити само Грци, а ја његово презиме нисам могла да добијем без његовог одобрења документа који је морао да потпише и овери. Грчка постаје мој други дом. Свекрва ми ујутру даје ланчић јер је у гужви заборавила. Оставила је и коверте на столу за нас јер поклоне нису давали нама, већ њој. Покушавам да је упознам, причам с њом, можда нам иде и боље после свадбе, можда не, време ће показати..."

Слике смо направили мобилним телефоном дан после када ми ни шминка ни фризура нису биле свеже... Ја свог Грка нађох на Фејсбуку пре тачно годину дана... Шта рећи, верујте у своје снове, доћи ће време и да се остваре...

Србија Данас/Курир Стил/Л.В./пренела: Т.О.