Јурили га необележеним колима, ПРЕТИЛИ бејзбол палицама, детектив ПРАТИО ДЕЦУ у школу: Вања Булић открио какав је пакао прошао због емисије „Црни бисери“
Новинар, писац и водитељ Вања Булић у подкасту „Бележница душе“ отворено је говорио о својој каријери, легендарној емисији „Црни бисери“, али и драматичним ситуацијама кроз које је пролазио док је разговарао са људима са самог дна друштва.
Новинар, писац и водитељ Вања Булић у подкасту „Бележница душе“ отворено је говорио о својој каријери, легендарној емисији „Црни бисери“, али и драматичним ситуацијама кроз које је пролазио док је разговарао са људима са самог дна друштва – криминалцима, наркоманима, проституткама и људима необичних судбина.
Каријера Вање Булића траје више од четири деценије и обухвата новинарство, телевизију, књижевност и сценаристику. Аутор је више од две и по хиљаде телевизијских емисија, радио је за најпознатије медије бивше Југославије, а био је и ко-сценариста култног филма „Лепа села лепо горе“.
Ипак, без обзира на све што је касније урадио, публика га и данас највише везује за култни серијал „Црни бисери“, емисију у којој су пред камерама први пут отворено говорили људи са маргине друштва – од криминалаца са асфалта до наркомана, проститутки и контроверзних личности.
Емисија која је померила границе телевизије
Када је почетком деведесетих покренуо емисију „Црни бисери“, Булић је имао идеју да покаже да се и у најконтроверзнијим људима крије нешто људско – оно што је назвао „бисером“.
Сам назив емисије инспирисан је истоименим филмом, чија је поента била да се кривица често приписује онима за које се на први поглед мисли да су криви, иако истина може бити потпуно другачија.
У форми разговора један на један, пред Вањом су душу отварали:
- жестоки момци са београдског асфалта
- људи са криминалном прошлошћу
- уметници и естрадне звезде
- наркомани, проститутке и свингери
Управо због тога емисија је постала култна – јер су гости често изговарали ствари које никада раније нису рекли јавно.
Претње, потере и страх за породицу
Говорећи у подкасту, Булић је открио да је због посла често био у озбиљној опасности.
„Ја сам једини у овој земљи коме је неко дошао на ТВ и рекао убићу га као пса, ја само знам толико су ме јурили колима, па је чак био и детектив. који ми је пратио децу у школу. Полицајац који нас је чувао у стану рекао ми да спустим ролетне, ја питам зашто, каже - па због снајпериста. Е тад. ми није било добро. А ја после више година сазнајем, ма само је био план да те налупају мало бејзбол палицама по коленима.“
Ова исповест показује колико је новинарство у турбулентним деведесетим годинама понекад било опасно занимање.
Ратна реалност на снимању „Лепа села лепо горе“
Булић се присетио и рада на филму „Лепа села лепо горе“, који је настао према његовој идеји и сценарију.
Током снимања, како каже, рат је био сурова свакодневица, па су се дешавале и невероватне ситуације.
Статисти који су били ангажовани за поједине сцене понекад се једноставно нису појављивали на сету – јер су у међувремену погинули на ратишту.
„Бисери“ – емисија која и данас има публику
Серијал који је касније преименован у „Бисери“ и данас постоји у новим сезонама, а концепт је остао исти – искрен разговор са људима чије животне приче ретко добијају простор у јавности.
Емисија је препознатљива по томе што отвара теме о којима се често ћути – о личним трагедијама, борбама, успонима и падовима људи из свих слојева друштва.
Управо због тог приступа, многи гости су први пут пред камерама говорили о стварима које су годинама скривали.
Наслеђе емисије које траје деценијама
И после више од три деценије, „Црни бисери“ и „Бисери“ остали су један од најпрепознатљивијих телевизијских формата на простору бивше Југославије.
Булићев стил разговора – миран, али продоран – често је успевао да саговорнике наведе да открију и оно што никада раније нису изговорили.
Зато многи сматрају да је ова емисија била много више од телевизијског формата – била је својеврсна хроника времена и људи који су обележили једну турбулентну епоху.
