Усисали сте, али тепих још увек делује ПРЉАВО? Ове ГРЕШКЕ најчешће правите када чистите, постоји прави начин
Мало шта уме да буде толико обесхрабрујуће као тренутак када после темељно обављеног усисавања погледате тепих и схватите да и даље изгледа беживотно, прашњаво и спљоштено. Чини се као да је сав труд био узалудан, иако сте сигурни да сте механички урадили све како треба.
Према савету Марте Стјуарт, једне од најпознатијих ауторитета за уредан и функционалан дом, проблем ипак најчешће не лежи у самом усисивачу, већ у навикама, темпу и техници чишћења. У књизи „Martha Stewart’s Организинг“ она објашњава да усисавање није само уклањање површинске прљавштине, већ рутина која може удвостручити животни век тепиха, смањити количину алергена у дому и учинити простор видљиво чистијим.
Најважније је, додаје она, да ситне промене у свакодневним навикама могу донети изненађујуће велике резултате.
Мале промене које чине огромну разлику
Пре него што уопште укључимо усисивач, важно је разумети да се највећи део прљавштине у теписима накупља „успут“, преко обуће, ваздуха, кућних љубимаца или просутих ситница које се не очисте на време. Зато Марта наглашава да је превенција пола посла. Оставите ципеле на улазу, поставите отираче споља и изнутра, редовно четкајте кућне љубимце, реагујте на просипање одмах и водите рачуна о филтерима на клима-уређајима. Све те ситнице дугорочно драстично смањују потребу за интензивним чишћењем.
Ове навике можда делују једноставно, али управо је једноставност оно што их чини ефикасним: паметан систем одржавања подразумева мање посла касније.
Колико често је заиста потребно усисавати?
Марта даје врло конкретан одговор. За већину домаћинстава, сматра она, једном недељно је идеалан ритам. Тако се спречава дубинско таложење прашине и влакна остају подигнута и еластична.
У домовима где бораве деца, кућни љубимци или велики број људи, усисавање би, према њеним речима, требало обављати најмање два пута недељно, нарочито у ходницима и дневним собама, где је промет највећи. Кључ је у континуитету, јер тепих „памти“ сваку честицу која на њега падне.
Дубинско чишћење
Ни најдоследнија недељна рутина није замена за једно озбиљно чишћење годишње. Синтетички теписи најбоље реагују на парочистаче или изнајмљене машине за дубинско прање, док се природна влакна морају поверити професионалцима, јер се лако оштећују неправилним третманом.
Како заправо треба усисавати?
Усисавање, тврди Марта, није пуко прелажење апаратом преко површине. Права техника чини разлику између „само усисано“ и „темељно очишћено“. Важно је прво обрисати прашину са намештаја, затим померити мањи намештај како се не би прескакала иста места. Креће се од најудаљенијег дела просторије ка излазу, користе се спори, дугачки потези, а углови и простор испод кревета се чисте посебним наставцима.
Још једна честа грешка је коришћење препуњене кесе или посуде усисивача. Чим је полупуна, апарат губи снагу и ефикасност.
Зашто тепих понекад и даље изгледа прашњаво?
Упркос труду, тепих понекад остаје раван и без сјаја. Разлози су често једноставни: пребрзо се прелази преко површине, влакна су већ залегла и потребно им је четкање, усисивач је изгубио снагу, теписи нису ротирани, или се једноставно пречесто хода по њима у ципелама. Све то утиче на њихов изглед више него што се на први поглед чини.