Зимске или Велике Задушнице обележавамо данас, кад и Дан заљубљених: Шта треба да радимо на овај дан, а шта ЦРКВА НЕ ДОЗВОЉАВА?

У Српској православној цркви задушнице се обележавају четири пута годишње, а свака од тих субота је посвећена помену мртвима и молитви за њихове душе.  Зимске или Велике Задушнице падају данас, 14. фебруара, што их чини посебним јер се поклапају са празником Светог Трифуна и пред припрему за велики Васкршњи пост.

Православно значење Задушница

У православном учењу свака субота је традиционално дан за молитву за покојне, јер је субота дан када је Христос боравио у гробу пре васкрсења. 

Задушнице представљају посебно време када се верници окупљају да помоле за душе оних који су преминули и да их се сетимо кроз молитву и подсећање на вечни живот.

Црквена служба - Литургија и Парастос

На дан Великих Задушница верници одлазе у цркву да присуствују светој литургији и парастосу - служби молитве за покојне. Током литургије читају се имена упокојених које верници предају унапред, да би свештеник молитвено поменуо њихове душе пред Богом.

Обичаји и поступци током Задушница

Посета гробљу и паљење свећа

Један од најраспрострањенијих обичаја јесте одлазак на гробље:

• Верујемо да данас долазимо да упалимо свеће на гробовима покојника.

• Гробови се уређују, цвеће се поставља, а тихо се молимо за душе преминулих.
  Овај чин је израз поштовања и молитве за оне који су отишли.

Ношење кољива, вина и свећа

У цркву и на гробље обично се носи:
• чврсто кувано жито (кољиво) — симбол васкрсења и вечног живота;
• црно вино — симбол духовног чишћења;
• свеће — симбол светлости и молитве за покој душе.

Ове дарове свештеник благосиља током парастоса, а верници их касније деле или носе кући.

Подела хране и милосрђе

У неким крајевима постоји обичај да се храна подели родбини, комшијама или сиромашнима “за душу покојника” - ово је израз милосрдне љубави и старања за друге, у име оних који више нису живи.

Народна веровања о Задушницама

„Отворени гробови“ и посета душа

Постоји народно веровање да на овај дан, по Светом Петру, “отворени гробови” омогућавају душама покојника да посете своје најмилије. Због тога се дан проводи у тишини, молитви и сећању.

Строги обичаји о кућним пословима

У неким срединама се сматра да не треба обављати тешке кућне послове, не треба палити ватру у кући док се не врати са гробља, као ни то да не треба правити буку, јер би то, према веровањима, могло да узнемири душе које нас тада “посећују”.

Ове обичаје људи поштују из поштовања и дубоког духовног осећања.

Шта не треба радити на Задушнице?

Црква наглашава да су суштина Задушница молитва и парастос, те да спољашње радње попут ритуалног ношења хране нису примарна црквена дужност, него народна традиција која има значење сећања и љубави према покојницима.