Zimske ili Velike Zadušnice obeležavamo danas, kad i Dan zaljubljenih: Šta treba da radimo na ovaj dan, a šta CRKVA NE DOZVOLJAVA?

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje, a svaka od tih subota je posvećena pomenu mrtvima i molitvi za njihove duše.  Zimske ili Velike Zadušnice padaju danas, 14. februara, što ih čini posebnim jer se poklapaju sa praznikom Svetog Trifuna i pred pripremu za veliki Vaskršnji post.

Pravoslavno značenje Zadušnica

U pravoslavnom učenju svaka subota je tradicionalno dan za molitvu za pokojne, jer je subota dan kada je Hristos boravio u grobu pre vaskrsenja. 

Zadušnice predstavljaju posebno vreme kada se vernici okupljaju da pomole za duše onih koji su preminuli i da ih se setimo kroz molitvu i podsećanje na večni život.

Crkvena služba - Liturgija i Parastos

Na dan Velikih Zadušnica vernici odlaze u crkvu da prisustvuju svetoj liturgiji i parastosu - službi molitve za pokojne. Tokom liturgije čitaju se imena upokojenih koje vernici predaju unapred, da bi sveštenik molitveno pomenuo njihove duše pred Bogom.

Običaji i postupci tokom Zadušnica

Poseta groblju i paljenje sveća

Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste odlazak na groblje:

• Verujemo da danas dolazimo da upalimo sveće na grobovima pokojnika.

• Grobovi se uređuju, cveće se postavlja, a tiho se molimo za duše preminulih.
  Ovaj čin je izraz poštovanja i molitve za one koji su otišli.

Nošenje koljiva, vina i sveća

U crkvu i na groblje obično se nosi:
• čvrsto kuvano žito (koljivo) — simbol vaskrsenja i večnog života;
• crno vino — simbol duhovnog čišćenja;
• sveće — simbol svetlosti i molitve za pokoj duše.

Ove darove sveštenik blagosilja tokom parastosa, a vernici ih kasnije dele ili nose kući.

Podela hrane i milosrđe

U nekim krajevima postoji običaj da se hrana podeli rodbini, komšijama ili siromašnima “za dušu pokojnika” - ovo je izraz milosrdne ljubavi i staranja za druge, u ime onih koji više nisu živi.

Narodna verovanja o Zadušnicama

„Otvoreni grobovi“ i poseta duša

Postoji narodno verovanje da na ovaj dan, po Svetom Petru, “otvoreni grobovi” omogućavaju dušama pokojnika da posete svoje najmilije. Zbog toga se dan provodi u tišini, molitvi i sećanju.

Strogi običaji o kućnim poslovima

U nekim sredinama se smatra da ne treba obavljati teške kućne poslove, ne treba paliti vatru u kući dok se ne vrati sa groblja, kao ni to da ne treba praviti buku, jer bi to, prema verovanjima, moglo da uznemiri duše koje nas tada “posećuju”.

Ove običaje ljudi poštuju iz poštovanja i dubokog duhovnog osećanja.

Šta ne treba raditi na Zadušnice?

Crkva naglašava da su suština Zadušnica molitva i parastos, te da spoljašnje radnje poput ritualnog nošenja hrane nisu primarna crkvena dužnost, nego narodna tradicija koja ima značenje sećanja i ljubavi prema pokojnicima.