Нутриционисти упозоравају: ова намирница полако трује ваш организам - наука утврдила најгора уље у исхрани

Уља су саставни део готово сваког оброка — на њима пржимо, кувамо, зачињавамо салате и верујемо да знамо шта је здраво, а шта није.

 Али ако бисмо морали да издвојимо једно уље које нутриционисти све чешће називају најнездравијим, одговор би вас могао изненадити.

Зашто је уопште неко уље нездраво?

На здравље уља утиче неколико фактора:

• колико садржи засићених масти,
• однос омега-6 и омега-3 масних киселина,
• начин прераде (рафинисано или нерафинисано),
• као и колико се често користи за пржење или поново загрева.

Рафинисана уља се често прерађују помоћу хемикалија попут хексана, што смањује нутритивну вредност и повећава ризик од оксидације. Када се таква уља загревају на високим температурама, стварају се штетни оксидациони продукти који могу оштетити ћелије и убрзати процес старења.

Најгори избор према студијама: рафинисана биљна уља

Према више истраживања објављених у последњих неколико година, најнездравијим се сматрају рафинисана биљна уља — односно мешавине кукурузног, сојиног, сунцокретовог и канола (уљане репице) уља које се често продају под генеричким називом „биљно уље“.

* Студија објављена у часопису Енвиронментал Адванцес (2022) показала је да се приликом вишеструког пржења на овим уљима ствара знатно више оксидативних токсина у поређењу са маслиновим или кокосовим уљем.
* Анализа магазина Тиме Health (2018) такође наводи да се код кукурузног и сојиног уља, приликом вишекратног коришћења, стварају једињења која могу изазвати упалне процесе у организму.
* Према истраживању Харвард Т.Х. Chan School оф Public Health, превелик унос омега-6 масних киселина у односу на омега-3 може допринети развоју хроничних упала, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести.

Кукурузно и сојино уље – најпроблематичнији пар

Иако су популарна због приступачне цене и неутралног укуса, кукурузно и сојино уље предњаче по количини омега-6 масних киселина. Када их конзумирамо у великим количинама — а то је случај код већине људи који једу индустријски прерађену храну — у телу настаје дисбаланс масних киселина који може подстаћи запаљења.

Студије су показале да се код животиња које су храњене великим количинама сојиног уља јављају поремећаји метаболизма и повишен шећер у крви. Код људи, резултати су блажи, али тренд је исти: што више ових уља — то лошији показатељи упале и оксидативног стреса.

Кокосово уље – није херој, али ни злочинац

Иако има високу тачку димљења и стабилно је на топлоти, кокосово уље садржи и до 90% засићених масти. Британска Асоцијација за срце (БХФ) упозорава да редовно коришћење кокосовог уља може повисити ниво ЛДЛ („лошег“) холестерола, па се препоручује само повремена употреба, не свакодневна.

Шта је боља алтернатива?

За свакодневну употребу, нутриционисти саветују да бирате:

• екстра девичанско маслиново уље (за хладна јела и благо пржење),
• уље авокада (има високу тачку димљења),
• нерафинисано сунцокретово уље у умереним количинама.

Ова уља имају бољи однос масних киселина и садрже антиоксидансе који могу заштитити ћелије од оштећења.