Nutricionisti upozoravaju: ova namirnica polako truje vaš organizam - nauka utvrdila najgora ulje u ishrani

Ulja su sastavni deo gotovo svakog obroka — na njima pržimo, kuvamo, začinjavamo salate i verujemo da znamo šta je zdravo, a šta nije.

 Ali ako bismo morali da izdvojimo jedno ulje koje nutricionisti sve češće nazivaju najnezdravijim, odgovor bi vas mogao iznenaditi.

Zašto je uopšte neko ulje nezdravo?

Na zdravlje ulja utiče nekoliko faktora:

• koliko sadrži zasićenih masti,
• odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina,
• način prerade (rafinisano ili nerafinisano),
• kao i koliko se često koristi za prženje ili ponovo zagreva.

Rafinisana ulja se često prerađuju pomoću hemikalija poput heksana, što smanjuje nutritivnu vrednost i povećava rizik od oksidacije. Kada se takva ulja zagrevaju na visokim temperaturama, stvaraju se štetni oksidacioni produkti koji mogu oštetiti ćelije i ubrzati proces starenja.

Najgori izbor prema studijama: rafinisana biljna ulja

Prema više istraživanja objavljenih u poslednjih nekoliko godina, najnezdravijim se smatraju rafinisana biljna ulja — odnosno mešavine kukuruznog, sojinog, suncokretovog i kanola (uljane repice) ulja koje se često prodaju pod generičkim nazivom „biljno ulje“.

* Studija objavljena u časopisu Environmental Advances (2022) pokazala je da se prilikom višestrukog prženja na ovim uljima stvara znatno više oksidativnih toksina u poređenju sa maslinovim ili kokosovim uljem.
* Analiza magazina Time Health (2018) takođe navodi da se kod kukuruznog i sojinog ulja, prilikom višekratnog korišćenja, stvaraju jedinjenja koja mogu izazvati upalne procese u organizmu.
* Prema istraživanju Harvard T.H. Chan School of Public Health, prevelik unos omega-6 masnih kiselina u odnosu na omega-3 može doprineti razvoju hroničnih upala, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Kukuruzno i sojino ulje – najproblematičniji par

Iako su popularna zbog pristupačne cene i neutralnog ukusa, kukuruzno i sojino ulje prednjače po količini omega-6 masnih kiselina. Kada ih konzumiramo u velikim količinama — a to je slučaj kod većine ljudi koji jedu industrijski prerađenu hranu — u telu nastaje disbalans masnih kiselina koji može podstaći zapaljenja.

Studije su pokazale da se kod životinja koje su hranjene velikim količinama sojinog ulja javljaju poremećaji metabolizma i povišen šećer u krvi. Kod ljudi, rezultati su blaži, ali trend je isti: što više ovih ulja — to lošiji pokazatelji upale i oksidativnog stresa.

Kokosovo ulje – nije heroj, ali ni zločinac

Iako ima visoku tačku dimljenja i stabilno je na toploti, kokosovo ulje sadrži i do 90% zasićenih masti. Britanska Asocijacija za srce (BHF) upozorava da redovno korišćenje kokosovog ulja može povisiti nivo LDL („lošeg“) holesterola, pa se preporučuje samo povremena upotreba, ne svakodnevna.

Šta je bolja alternativa?

Za svakodnevnu upotrebu, nutricionisti savetuju da birate:

• ekstra devičansko maslinovo ulje (za hladna jela i blago prženje),
• ulje avokada (ima visoku tačku dimljenja),
• nerafinisano suncokretovo ulje u umerenim količinama.

Ova ulja imaju bolji odnos masnih kiselina i sadrže antioksidanse koji mogu zaštititi ćelije od oštećenja.