POTRESNO: "Ne daj Bože da ih sretnem!" Otac Danke Ilić o SUSRETU SA UBICAMA svoje ćerke: "Monstrumi su nam UBILI DETE!"

Naime, roditelji Danke Ilić su jedva govorili o nesrećnom danu kada se njihovoj ćerki gubi svaki trag. Sa knedlom u grlu prvi je progovorio Dankin otac, a onda se uključila i majka koja je jasnog stava da ne želi da joj bilo ko izjavljuje saučešće pošto ona u dubini duše veruje da je njihovo dete živo.

Dankine ubice otac je video pri dolasku i nije posumnjao ništa, a nazvao ih je ljudima:

- Kad sam ulazio u Banjsko polje ja sam lično video ta dva čoveka u autu. Nisam ja vozio jer nisam vozač, moj kolega je vozio i stao je ispred njih i pitali smo: "Ljudi, jeste li videli jedno malo dete?". Oni su mi hladnokrvo rekli "Ne". Samo Bog zna što ja tada nisam izašao iz auta da proverim auto. Ja sam pod naletom adrenalina otišao pravo gore gde je kuća i krenuo sam da tražim dete. Kad sam ja stigao posle minut, dva stigla je i prva patrola. Tražili smo je i postalo je jasno da je situacija kakva ne treba da bude. Stizalo je još policije i ljudi su se okupljali. Vrlo brzo je bilo hiljadu ljudi, a verujem i više. Moji drugari su je tražili na motorima, džipovima, po šumi i svuda okolo. Zvali su me sa svih strana. Tu je sve prečešljano  i moji drugovi i prijatelji i policija koja je sve uradila što se moglo. Stvarno je tako.

Živahni i nasmejani dečak, njihovo starije dete, je sve vreme trčkarao okolo i tražio pažnju roditelja, Ivana ga je pratila, a otac je progovorio o ubicama:

- Ne daj bože da ih vidim. Prema onome što nam je policija rekla monstrumi su nam ubili dete. Pričali smo i sa načelnikom policije u Boru i sa beogradskim. Oni su nama rekli kako se to sve desilo. Pratili su ih preko GPRS, kažu da su imali stajanje tu. Otkrili su da su mokrili na tarabe, pa su išli na dole, pa su udarili Danku i šta su uradili, pa su imali još jedno stajanje i ja sam ih sreo dole. - rekao je Dankin otac.

U svoj muci Dankin otac kaže da bi ubice za njega bili heroji da su devojčicu odvezli kod lekara kada su je udarili automobilom.

- Da su šta god uradili sa detetom, ali valjano, da su joj pomogli, da su je odneli kod lekara ili da su stali kod nekog komšije i pitali čije je dete koje su udarili verujete mi da bi oni za mene bili najveći heroji. Ali, pošto su ovo uradili što jesu, odnosno što policija kaže da su priznali, ja nemam reči za njih. Monstrum to je blaga reč za njih. Smrtna kazna nije za njih, to bi bila nagrada za njih. To treba da robija do kraja života i to što će tamo da im rade nije moj nego njihov problem.

Izvor: Srbija Danas/Republika/Autor: Adelarda Popović