200.000 vojnika dezertiralo iz ukrajinske vojske: "Gadovi nas šalju ravno u smrt"
Broj slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica i dezertiranja u ukrajinskoj vojsci raste u trenutku kada se zemlja suočava sa sve većim nedostatkom pešadije na bojištu, što ruskim trupama omogućava napredovanje u slabo popunjenim sektorima.
U oktobru 2025. godine broj takvih slučajeva dostigao je rekordnih 21.602, piše The Kijev Independent.
Vojnik Jaroslav, 33-godišnji zamenik komandira voda koji se vojsci pridružio 2015. godine, napustio je svoju jedinicu zbog frustracije komandovanjem i onoga što je opisao kao "ravnodušnost" rukovodstva prema životima vojnika. Tvrdi da je komandno osoblje neprestano izdavalo naredbe za misije koje su izazivale nepotrebne žrtve, poput dugih marševa preko otvorenih polja pod pretnjom dronova.
- Komandant zna gde šalje momke, a on, taj gad, i dalje ih šalje, moglo bi se reći, u smrt - rekao je Jaroslav.
Novi ministar odbrane Mihajlo Fedorov izjavio je 14. januara da je oko 200.000 vojnika trenutno samovoljno napustilo jedinice. Potpukovnik Kirilo Berkal, zamenik komandanta elitnog Trećeg armijskog korpusa, naveo je da bi se povratkom borbeno sposobnih vojnika ponovo stekla sposobnost "sprovođenja protunapadnih operacija duž cele fronte".
Samovoljno napuštanje jedinice (AWOL) odnosi se na vojnike koji napuštaju jedinice bez dozvole, ali sa namerom da se vrate, dok dezertiranje označava odlazak radi trajnog izbegavanja vojne službe. Oba dela su krivična prema Krivičnom zakonu Ukrajine i tokom ratnog stanja kažnjavaju se zatvorskom kaznom od pet do 12 godina.
Gubitak poverenja u komandovanja
Za mnoge vojnike odluka o napuštanju jedinice počinje gubitkom poverenja u komandovanje, nakon naređenja koja doživljavaju kao smrtnu presudu. Časnici navode da takve naredbe često proističu iz komandne strukture sovjetskog tipa, u kojoj više rukovodstvo nalaže podređenima da drže položaje pod svaku cenu, bez obzira na stvarno stanje na terenu.
Ilija, 30-godišnjak koji je dezertirao 2024. nakon pola godine službe kao komandir tenkovske posade, odlučio se na taj korak nakon sedam misija koje je doživeo kao „jednosmerne“. Njegova desetogodišnja ćerka ga je stalno molila: "Nemoj umreti." Ilija je dodao: "Ili ćeš poginuti, ili ćeš poginuti – nema druge opcije."
Drugi dezerter, Ruslan, napustio je svoju mehanizovanu brigadu u martu 2022. godine, nakon jurišne misije u Harkovskoj oblasti. Tvrdi da je njegova četa od oko 70 ljudi poslata u selo za koje im je rečeno da je prazno, ali ih je dočekalo oko 2.000 ruskih vojnika. Vratilo se samo 16.
- Ja sam patriot, ali nisam spreman da umrem i hranim zemlju zbog nečijih medalja i unapređenja - rekao je Ruslan.
Komandiri četa i voda često pokušavaju da se odupru naredbama koje smatraju "besmislenim", ali ih na kraju moraju sprovesti kada više komandovanje insistira na držanju položaja pod svaku cenu.
Iscrpljenost i nedostatak ljudstva
Stalni pritisak i premeštanje sa jednog žarišta na drugo iscrpljuju vojnike, dok nedostatak osoblja produžava njihovo vreme na bojištu.
- Vojnici su iscrpljeni do krajnjih granica, jer nema dovoljno ljudi, pa mesecima ostaju na terenu - rekao je oficir zadužen za psihološku podršku iz 80. vazdušno-desantne brigade.
Ruslan Gorbenko, zamenik predsednika parlamentarnog odbora, naveo je da neke brigade funkcionišu sa samo 30 odsto kapaciteta zbog nedostatka novih, motivisanih vojnika. Komandiri čete takođe ističu da retko dobijaju popunu, a novi vojnici često su slabo obučeni ili fizički neosposobljeni za borbu, što prisiljava postojeće vojnike da duže ostaju na frontu.
Sistemski problemi i potraga za rešenjem
Komandiri upozoravaju da Ukrajina mora da reši probleme u kulturi komandovanja i upravljanju vojskom, umesto da se oslanja isključivo na kažnjavanje. Potpukovnik Bogdan Krotevič, bivši načelnik štaba brigade Azov, za rast problema okrivljuje "nezdrav sistem upravljanja".
- Vojne reforme morale su biti sprovedene pre godinu dana - rekao je Krotevič, nazivajući situaciju „kritičnom“.
Ministar odbrane Fedorov najavio je da će analiza učinka zapovednika ubuduće biti zasnovana na rezultatima, a ne na činu, kao jedan od ključnih koraka. Glavni štab saopštio je da su već preduzete mere, uključujući poboljšane medicinske preglede i olakšane procedure za vojnike koji zbog bolesti ili povreda ne mogu da se vrate u službu.
Potpukovnik Berkal ističe da je smanjenje broja dezertiranja moguće jedino ako zapovednici stave život vojnika na prvo mesto.
- Vojnici koji se osećaju zaštićeno, od kvalitetne obuke do borbenih operacija, razumeju vrednost svoje prisutnosti u ratu - rekao je.
Taras Čmut, direktor fondacije "Vrati se živ“, naglasio je da je ovo "problem za državu“, a ne samo za vojsku.
- Pitanje je hoćemo li reagovati ili ćemo ostati po strani. Ako država ne želi da izgubi rat, mora se pozabaviti ovim problemima - zaključio je Čmut.
