"To je Putinova i Trampova zamka" Plan za Ukrajinu izazvao negodovanje: Nove podele unutar EU

Iako je plan restrukturiranja o kome razmatra Evropska komisija u preliminarnoj fazi, on već izaziva zabrinutost u evropskim prestonicama zbog pristupa „mekog proširenja“ i njegovih dalekosežnih implikacija, reklo je sedam visokih zvaničnika učesnika u razgovorima za Fajnenšel tajms.

Ukrajina, kojoj je status kandidata dodeljen ubrzo nakon početka ruske invazije u februaru 2022. godine, vidi članstvo u EU kao ključni element svoje posleratne budućnosti i konačnu potvrdu svoje prozapadne orijentacije.

Nacrti mirovnog plana od 20 tačaka o kojima se pregovara pod vođstvom SAD navodno pominju ulazak Kijeva u EU 2027. godine, uprkos procenama zvaničnika EU da bi zemlji mogla biti potrebna decenija reformi da bi ispunila stroge kriterijume za članstvo.

Zvaničnici Komisije veruju da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moći da prihvati druge aspekte mogućeg mirovnog sporazuma, poput predaje teritorije Rusiji, samo ako može da predstavi članstvo u EU kao pozitivan ishod.

Preliminarni plan bi omogućio Ukrajini da se pridruži bloku, ali sa znatno manjom moći donošenja odluka. Prema rečima zvaničnika, Ukrajina u početku ne bi imala uobičajena prava glasa na sastancima lidera i ministarskim savetima.

Prema predlozima, koji se još uvek razrađuju, Kijev bi dobio postepen pristup delovima jedinstvenog tržišta, poljoprivrednim subvencijama i unutrašnjem finansiranju razvoja tek nakon ispunjavanja određenih postpristupnih uslova.

Ovo bi drastično promenilo pravila pristupanja dogovorena 1993. godine, koja zahtevaju od zemalja da ispune ogroman broj propisa EU u nizu oblasti pre nego što postanu punopravne članice.

- Vanredna vremena zahtevaju vanredne mere... Mi ne potkopavamo proširenje. Mi proširujemo koncept proširenja, rekao je jedan visoki diplomata EU upoznat sa konceptom. „Pravila su napisana pre više od 30 godina. I moraju biti fleksibilnija. Ovo je trenutak koji se dešava jednom u generaciji i moramo biti spremni da odgovorimo.“

Međutim, diplomate iz zemalja članica i drugih zemalja kandidata izrazile su duboko nezadovoljstvo konceptom. Neki se plaše da bi to negativno uticalo na buduću stabilnost bloka, umanjilo vrednost članstva i uznemirilo druge zemlje koje teže da se pridruže.

- To je zamka koju su postavili Putin i Tramp, i mi u nju upadamo, rekao je drugi diplomata EU, upozoravajući na rizik po jedinstvo bloka.

- EU je ponovo između čekića i nakovnja, rekao je Mudžtaba Rahman, direktor za Evropu u Evroazijskoj grupi. „Nema drugog izbora nego da se ubrza pristupanje Ukrajine, ali to će otvoriti Pandorinu kutiju političkih i strateških rizika koje niko u Briselu u potpunosti ne razume.“

Napredak Ukrajine kroz trenutni proces članstva trenutno je zaustavljen zbog Mađarske, koja blokira jednoglasno odobrenje potrebno za otvaranje i zatvaranje svakog od 35 pristupnih poglavlja. Zvaničnici EU i Ukrajine veruju da bi učešće SAD u mirovnom sporazumu moglo da primora Budimpeštu da popusti.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen nedavno je povezala pristupanje Ukrajine sa mirovnim pregovorima. „Pristupanje je samo po sebi ključna garancija bezbednosti za Ukrajinu, ali i ključni pokretač budućeg rasta i prosperiteta“, rekla je. Međutim, velika grupa postojećih članica EU, iako podržava Ukrajinu, žestoko se protivi bilo kakvim merama koje bi stvorile rupe u pravilima ili uspostavile dvostepeni sistem članstva, potvrdila su četiri diplomate.

- Ne možete imati proces zasnovan na zaslugama sa fiksnim datumom završetka, rekao je jedan. „Pokušajte da ovo nametnete državama članicama i one to nikada neće prihvatiti“, upozorio je drugi visoki zvaničnik EU, napominjući da bi to stvorilo štetan razdor između Brisela i njegovih članica.

Zvaničnici ističu da bi svaki potez ka prilagođavanju procesa proširenja takođe poremetio ambicije drugih kandidata za pristupanje i pokrenuo šira pitanja o odnosima EU sa susedima. Crna Gora i Albanija, koje su najdalje odmakle u pregovorima, mogle bi se naći u situaciji da im se ponudi manje atraktivna nagrada.

Takođe se postavlja pitanje da li bi drugim zemljama koje su postigle mali ili nikakav napredak poslednjih godina, poput Bosne i Hercegovine i Turske, bila ponuđena ista opcija „olakšanog proširenja“.

Takođe nije jasno kako bi ovo uticalo na zemlje Evropskog ekonomskog prostora poput Norveške, koje su deo jedinstvenog tržišta bez prava glasa, ili na druge bliske partnere poput Ujedinjenog Kraljevstva. „Postavljate ogromna, teška pitanja sa nečim ovakvim. Toliko je mogućih nepredviđenih ishoda“, zaključio je treći visoki diplomata EU.