"То је Путинова и Трампова замка" План за Украјину изазвао негодовање: Нове поделе унутар ЕУ

Иако је план реструктурирања о коме разматра Европска комисија у прелиминарној фази, он већ изазива забринутост у европским престоницама због приступа „меког проширења“ и његових далекосежних импликација, рекло је седам високих званичника учесника у разговорима за Фајненшел тајмс.

Украјина, којој је статус кандидата додељен убрзо након почетка руске инвазије у фебруару 2022. године, види чланство у ЕУ као кључни елемент своје послератне будућности и коначну потврду своје прозападне оријентације.

Нацрти мировног плана од 20 тачака о којима се преговара под вођством САД наводно помињу улазак Кијева у ЕУ 2027. године, упркос проценама званичника ЕУ да би земљи могла бити потребна деценија реформи да би испунила строге критеријуме за чланство.

Званичници Комисије верују да ће украјински председник Володимир Зеленски моћи да прихвати друге аспекте могућег мировног споразума, попут предаје територије Русији, само ако може да представи чланство у ЕУ као позитиван исход.

Прелиминарни план би омогућио Украјини да се придружи блоку, али са знатно мањом моћи доношења одлука. Према речима званичника, Украјина у почетку не би имала уобичајена права гласа на састанцима лидера и министарским саветима.

Према предлозима, који се још увек разрађују, Кијев би добио постепен приступ деловима јединственог тржишта, пољопривредним субвенцијама и унутрашњем финансирању развоја тек након испуњавања одређених постприступних услова.

Ово би драстично променило правила приступања договорена 1993. године, која захтевају од земаља да испуне огроман број прописа ЕУ у низу области пре него што постану пуноправне чланице.

- Ванредна времена захтевају ванредне мере... Ми не поткопавамо проширење. Ми проширујемо концепт проширења, рекао је један високи дипломата ЕУ упознат са концептом. „Правила су написана пре више од 30 година. И морају бити флексибилнија. Ово је тренутак који се дешава једном у генерацији и морамо бити спремни да одговоримо.“

Међутим, дипломате из земаља чланица и других земаља кандидата изразиле су дубоко незадовољство концептом. Неки се плаше да би то негативно утицало на будућу стабилност блока, умањило вредност чланства и узнемирило друге земље које теже да се придруже.

- То је замка коју су поставили Путин и Трамп, и ми у њу упадамо, рекао је други дипломата ЕУ, упозоравајући на ризик по јединство блока.

- ЕУ је поново између чекића и наковња, рекао је Муџтаба Рахман, директор за Европу у Евроазијској групи. „Нема другог избора него да се убрза приступање Украјине, али то ће отворити Пандорину кутију политичких и стратешких ризика које нико у Бриселу у потпуности не разуме.“

Напредак Украјине кроз тренутни процес чланства тренутно је заустављен због Мађарске, која блокира једногласно одобрење потребно за отварање и затварање сваког од 35 приступних поглавља. Званичници ЕУ и Украјине верују да би учешће САД у мировном споразуму могло да примора Будимпешту да попусти.

Председница Комисије Урсула фон дер Лајен недавно је повезала приступање Украјине са мировним преговорима. „Приступање је само по себи кључна гаранција безбедности за Украјину, али и кључни покретач будућег раста и просперитета“, рекла је. Међутим, велика група постојећих чланица ЕУ, иако подржава Украјину, жестоко се противи било каквим мерама које би створиле рупе у правилима или успоставиле двостепени систем чланства, потврдила су четири дипломате.

- Не можете имати процес заснован на заслугама са фиксним датумом завршетка, рекао је један. „Покушајте да ово наметнете државама чланицама и оне то никада неће прихватити“, упозорио је други високи званичник ЕУ, напомињући да би то створило штетан раздор између Брисела и његових чланица.

Званичници истичу да би сваки потез ка прилагођавању процеса проширења такође пореметио амбиције других кандидата за приступање и покренуо шира питања о односима ЕУ са суседима. Црна Гора и Албанија, које су најдаље одмакле у преговорима, могле би се наћи у ситуацији да им се понуди мање атрактивна награда.

Такође се поставља питање да ли би другим земљама које су постигле мали или никакав напредак последњих година, попут Босне и Херцеговине и Турске, била понуђена иста опција „олакшаног проширења“.

Такође није јасно како би ово утицало на земље Европског економског простора попут Норвешке, које су део јединственог тржишта без права гласа, или на друге блиске партнере попут Уједињеног Краљевства. „Постављате огромна, тешка питања са нечим оваквим. Толико је могућих непредвиђених исхода“, закључио је трећи високи дипломата ЕУ.