Ključni dani za Putina, Trampa i Zelenskog: Ovo je pet scenarija za KRAJ RATA u Ukrajini

Američki predsednik Donald Tramp želi da iskoristi snagu svoje ličnosti kako bi postigao dogovor, verujući da bi šest meseci nepopustljivosti Moskve moglo biti prevaziđeno susretom sa šefom Kremlja licem u lice. Čini se da se i dalje drži ideje da se Kremlj može nagovoriti da zaustavi rat, uprkos tome što je njegov ruski kolega nedavno sugerisao maksimalistički stav da su ruski i ukrajinski narod jedno i da gde god ruski vojnik kroči tu je Rusija.

Ruski lider Vladimir Putin želi da kupi vreme, pošto je već u maju odbacio evropski, američki i ukrajinski predlog za bezuslovni prekid vatre, nudeći umesto toga dve jednostrane, kratke i beznačajne pauze. Njegove snage napreduju na frontu u letnjoj ofanzivi koja bi ga mogla dovoljno približiti njegovim ciljevima da pregovori na jesen budu o veoma drugačijem statusu kvo u ratu.

Ako se dvojica lidera sastanu, jedan očigledan američki cilj je trilateralni samit sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi se razgovaralo o okončanju rata – upravo onaj format samita koji je Rusija odbacila u Istanbulu u maju. Ruski cilj je verovatno da će omogućiti Putinu da "ponovo uvuče Trampa u orbitu moskovskog narativa", piše CNN.

Ipak, samit – koji je ranije bio planiran, ranije odlagan – može se dogoditi ovog puta i to postavlja pitanje kako bi se rat mogao završiti. Evo pet mogućih scenarija:

1. Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre

Malo je verovatno da bi Putin pristao na prekid vatre u kojem linije fronta ostaju kakve jesu – Sjedinjene Države, Evropa i Ukrajina su već zahtevale takvu pauzu u maju, pod pretnjom sankcija, a Rusija ju je odbila. Tramp se povukao od sankcija, preferirajući razgovore na niskom nivou u Istanbulu koji nisu doveli ni do čega. Tridesetodnevni prekid vatre ranije ove godine protiv energetske infrastrukture naišao je na ograničeno poštovanje ili uspeh.

Kremlj trenutno postepene dobitke na liniji fronta pretvara u strateške prednosti i ne bi video svrhu u zaustavljanju ovog napretka sada, kada dostiže vrhunac. Čak ni pretnja sekundarnim sankcijama protiv Kine i Indije – koje izgledaju otporne na pritisak SAD – neće promeniti tu neposrednu vojnu računicu do kraja leta. Barem do oktobra, Putin će želeti da se bori jer pobeđuje.

2. Pragmatizam i još razgovora

Mogli bi da se dogovore o još razgovora kasnije, koji bi učvrstili ruske dobitke kada dođe zima, zamrzavajući linije fronta vojno i bukvalno oko oktobra. Putin je možda do tada zauzeo istočne gradove Pokrovsk, Kostjantinovku i Kupjansk, što mu je dalo solidnu poziciju da presedi zimu i pregrupiše se. Rusija tada može ponovo da se bori 2026. godine ili da koristi diplomatiju da bi ove dobitke učinila trajnim. Putin bi takođe mogao da pokrene pitanje izbora u Ukrajini – odloženih zbog rata, koji su nakratko bili Trampova tema razgovora – kako bi doveo u pitanje legitimitet Zelenskog, pa čak i da ga smeni u korist proruskijeg kandidata.

3. Ukrajina nekako prebrodi dve godine koje su pred nama

U ovom scenariju, američka i evropska vojna pomoć Ukrajini pomaže im da minimiziraju ustupke na prvoj liniji fronta u narednim mesecima i navodi Putina da pokuša da razgovara, jer njegova vojska još jednom nije ispunila očekivanja. Pokrovsk može pasti, a druga uporišta istočne Ukrajine mogu biti ugrožena, ali Ukrajina bi mogla da vidi kako rusko napredovanje usporava, kao što se to dešavalo i ranije, a Kremlj bi čak mogao da oseti posledice sankcija i pregrejane ekonomije.

Evropske sile su već formulisale napredne planove za raspoređivanje snaga u Ukrajinu kao deo bezbednosnih garancija. Ove desetine hiljada evropskih NATO trupa mogle bi da se nalaze oko Kijeva i drugih većih gradova, pružajući logističku i obaveštajnu pomoć Ukrajini dok se ona obnavlja, i da stvore dovoljno odvraćanje da Moskva odluči da ostavi prve linije fronta kakve jesu. Ovo je najbolje čemu se Ukrajina može nadati. A ako Putin ne stane i diplomatija ne uspe? Sledeće opcije nisu tako jasne:

4. Katastrofa za Ukrajinu i NATO

Putin je mogao ispravno da vidi pukotine u zapadnom jedinstvu nakon samita sa Trampom koji poboljšava odnose SAD i Rusije, ali ostavlja Ukrajinu da se sama snalazi. Evropa bi mogla da učini sve što može da podrži Kijev, ali ne bi uspela da preokrene ravnotežu bez američke podrške. Putin bi mogao da vidi kako se mali dobici na istoku Ukrajine pretvaraju u spori poraz ukrajinskih snaga na ravnom, otvorenom terenu između Donbasa i centralnih gradova Dnjepra, Zaporožja i prestonice. Ukrajinska odbrana bi mogla da se pokaže slabom, a kriza vojnog ljudstva u Kijevu pretvara se u političku katastrofu kada Zelenski zahteva širu mobilizaciju kako bi podržao odbranu zemlje.

Bezbednost Kijeva ponovo izgleda ugrožena. Putinove snage napreduju. Evropske sile procenjuju da bi bilo bolje boriti se protiv Rusije u Ukrajini nego kasnije unutar stvarne teritorije Evropske unije. Ali evropskim liderima na kraju nedostaje politički mandat da se pridruže ratu za teritoriju unutar Ukrajine. Putin ide napred. NATO ne uspeva da pruži jedinstven odgovor. Ovo je noćna mora Evrope, ali je već kraj suverene Ukrajine.

5. Katastrofa za Putina: Ponavljanje afganistanskog scenarija

Rusija bi mogla da pogreši, trošeći hiljade vojničkih života nedeljno, za relativno male dobitke, i da vidi kako sankcije narušavaju njegov savez sa Kinom i prihode od Indije. Finansijske rezerve Moskovskog suverenog fonda mogle bi da se smanje, a njeni prihodi da se smanje. Neslaganje među moskovskom elitom moglo bi da poraste zbog načina na koji je Kremlj odbacio diplomatske skretanja sa puta u svom izabranom ratu, u korist vojne tvrdoglavosti i neodrživog posredničkog sukoba sa NATO-om. Tramp postaje „crpa patka“, a fokus SAD nakon srednjoročnih izbora vraća se tradicionalnim spoljnopolitičkim normama suprotstavljanja Moskvi i njenom podržavaocu Pekingu.

U ovom scenariju, Kremlj bi mogao da doživi trenutak u kojem njegov otpor banalnim neprijatnostima stvarnosti i ekonomskim teškoćama sopstvenog naroda postane toksičan. Slična loša politička računica održala je sovjetsku okupaciju Avganistana, koja je na kraju bila besplodna, u još jednom ratu po izboru. Slični trenuci neočekivane slabosti Kremlja već su se pojavili u ratu u Ukrajini, kao kada se čini da je Putinov poverenik, Jevgenij Prigožin, naišao na to da povede kratkotrajnu pobunu u prestonici.

Putin je jak na površini, sve dok ne deluje krhko, a onda bi mogao biti razotkriven kao kritično slab. To se već dešavalo i ekspanzionističkoj Sovjetskoj Rusiji i Putinu. Problem sa ovim scenarijem je što on ostaje najbolja nada zapadnih stratega koji ne mogu ni da razmotre potpuni ulazak NATO-a u rat kako bi pomogao Ukrajini da pobedi, niti sposobnost Kijeva da vojno potisne Moskvu.

Nijedna od opcija nije dobra za Ukrajinu. Samo jedna od njih znači stvarni poraz Rusije kao vojne sile i pretnje evropskoj bezbednosti. I nijedna od njih ne može proizaći iz Trampovog sastanka sa Putinom nasamo, a da Ukrajina kasnije ne postane deo nekog dogovora.