Kremlj popušta pod ogromnim pritiskom? Putin govori o kraju rata u Ukrajini, a svet postavlja pitanje: Zašto baš sada?
U vreme velikog pritiska stigla je neobična izjava. Ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio je proslavu Dana pobede 9. maja, kojim se obeležava sovjetska pobeda nad nacističkom Nemačkom, za vanrednu poruku - da veruje kako se sukob u Ukrajini "bliži kraju". Taj komentar, prvi pravi Putinov nagoveštaj da bi rat koji je započeo mogao da se približava završetku, usledio je nakon dugog lamentiranja o propalim pregovorima sa početka invazije 2022. godine, piše CNN.
Ipak, Putin nije čovek koji govori nepromišljeno. Njegovo retko odstupanje od uobičajenog, tvrdog stava možda je osmišljeno kako bi održalo iluziju da je mir u Ukrajini nadohvat ruke, što je narativ koji lider Kremlja dugo pokušava da održi živim.
Predlog Šredera
Istovremeno, na dan kada je Moskva demonstrirala vojnu moć, odlučio je da ne insistira na maksimalističkim ciljevima, odnosno da "specijalna vojna operacija" mora da se nastavi do ispunjenja ciljeva.
Ti ciljevi - demilitarizacija Ukrajine i zauzimanje Donbasa - ni izbliza nisu ostvareni. Umesto toga, čini se da je Putinova izjava odrazila preovlađujuće raspoloženje u Rusiji, potkrepljeno nedavnim anketama, da rat mora uskoro da se završi.
U svom iznenađujućem istupu Putin je ponudio i novi obrt: predložio je da Gerhard Šreder, nemački kancelar od 1998. do 2005. godine, bude glavni pregovarač u budućim direktnim razgovorima sa Evropom. Šreder, koji je bio predsednik uprave ruskog gasovoda Severni tok sve do ostavke nakon invazije 2022, ostao je blizak Putinu.
Ta povezanost ga je diskreditovala u očima mnogih, a prve reakcije u Evropi na tu ideju navodno su bile slabe. Ipak, predlog bi mogao da naiđe na odjek u Vašingtonu i dodatno zakomplikuje napore za postizanje mira.
Poniženje na Crvenom trgu
Lako je Putinove nove diplomatske tonove posmatrati kroz prizmu njegovih prošlogodišnjih neuspešnih i neiskrenih mirovnih inicijativa. Međutim, uvreženo mišljenje da Putinova vlast ne može da preživi ništa manje od potpune pobede u Ukrajini narušeno je sve raširenijim kritikama širom Rusije zbog načina vođenja rata, njegovog trajanja, kao i ogromnih ljudskih i ekonomskih troškova.
Među moskovskom elitom čak kruže priče da Putin možda uopšte neće politički preživeti rat. U tom kontekstu, teško je vojnu paradu na Crvenom trgu posmatrati kao bilo šta drugo osim poniženja za Kremlj.
Uoči događaja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je "dekret" kojim ju je odobrio, zaustavivši napade svojih snaga na tom području, što je bila poruka kojom se ismeva ideja da je Kijev u podređenom položaju.
Odsustvo teške vojne tehnike sa parade u oštrom je kontrastu sa blistavim demonstracijama sile prethodnih godina. Ove godine Moskva je imala samo vojnike, a i njih je sve manje.
Pad morala i ekonomski pritisak
Dugo je postojala uzaludna, pa i nerealna evropska nada da će se Rusija u Ukrajini jednostavno urušiti. Bez direktne vojne intervencije Evrope ili NATO-a, to je postala jedina strategija kontinenta - vršiti pritisak i nadati se da će se Moskva slomiti pre Kijeva.
Sa povratkom Trampa u Belu kuću, Evropa je imala malo izbora. Međutim, ovog puta deluje da je preokret drugačiji. Kao prvo, pad morala u Rusiji je opipljiv. To se u policijskoj državi događa tek kada kritična masa nezadovoljnika počne sebe da smatra većinom i oseti dovoljno samopouzdanja da progovori.
Putinu ponestaje siromašnih građana i osuđenika koje bi mogao da mobiliše i izgubi u loše planiranim napadima, a teško privlači i studente iz srednje klase. Uz to, ruska ekonomija sada zaista oseća pritisak. Elita je očigledno dovoljno iznervirana da se Putin oseća obaveznim da je umiri sugestijom da bi rat mogao da se bliži kraju.
Ukrajinska tehnološka prednost
Druga promena odnosi se na situaciju u Ukrajini. I njima nedostaje vojnika, možda i drastičnije nego Rusiji, ali zato imaju robote u izobilju. Gotovo zanemarljiv napredak Rusije na frontu velikim delom je posledica toga što je Kijev pronašao načine za napade, snabdevanje, evakuaciju i presretanje ruskih snaga bespilotnim letelicama, odnosno dronovima.
Reč je o izuzetnom dostignuću, čiji je značaj u modernom ratovanju postao očigledan kada su bogate zalivske zemlje u martu zatražile od Zelenskog pomoć u odbrani od iranskih dronova. On sada zaista ima "karte" za nastavak borbe, nakon što je Tramp prošle godine tvrdio da ih nema.
Moskva je i ranije uspevala da sustigne tehnološki zaostatak, pa bi Ukrajina trebalo da bude oprezna. Ipak, pred nama je leto u kojem Kijev, uprkos tome što rat u Iranu odvlači preko potrebnu globalnu pažnju, ostaje na nogama, a ne na kolenima.
U međuvremenu, Putinovo očigledno uverenje da su državni resursi neiscrpni polako se pokazuje kao zabluda kakva je oduvek i bila. Svi ratovi jednom se završe, a možda je to konačno shvatio i Putin.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
