(FOTO) Ukrajinski projektili razneli rusku fabriku: Atlant Aero, proizvodio udarne i izviđačke dronove razorne siline - panika u Taganrogu
Ukrajinske snage saopštile su da su projektilima Neptun pogodile fabriku za proizvodnju dronova u ruskom Taganrogu, uništivši dve radionice i oštetivši još četiri objekta.
Ukrajinske snage su projektilima Neptun pogodile fabriku Atlant Aero u ruskom gradu Taganrogu i uništile dve radionice, dok su još četiri zgrade oštećene, potvrdio je Generalštab ukrajinske vojske 24. aprila.
Napad na postrojenje u Rostovskoj oblasti, koje je uključeno u celokupan proces proizvodnje dronova, izveden je 19. aprila, piše The Kyiv Independent.
Pogođena fabrika za proizvodnju dronova
Istog dana kada je izveden napad, guverner Rostovske oblasti Jurij Sljusar potvrdio je raketni udar na grad, navodeći da je oštećena ''komercijalna infrastruktura''.
Prema podacima Generalštaba, fabrika Atlant Aero proizvodi udarne i izviđačke dronove klase Molnija, kao i komponente za bespilotne letelice Orion.
Dron Orion težak je oko jedne tone i može da nosi teret do 250 kilograma, što uključuje sisteme za snimanje iz vazduha, module za radio-tehničko izviđanje, optoelektronske sisteme, vođene bombe KAB-20 i krstareće projektile srednjeg dometa, navodi se u saopštenju.
''Oštećenje ovog postrojenja smanjiće sposobnost neprijatelja da gađa civilne ciljeve u Ukrajini'', poručili su iz Generalštaba.
Generalštab je takođe saopštio da je u napadu 22. aprila u Sevastopolju na okupiranom Krimu oštećen patrolni brod Projekta 22460, koji pripada Graničnoj službi ruske Federalne službe bezbednosti. Nije precizirano da li su i u tom napadu korišćeni projektili Neptun.
Unapređeni projektil sa dometom od 1.000 kilometara
Neptun je ukrajinski protivbrodski projektil domaće proizvodnje koji se lansira sa kopna, a čiji je originalni maksimalni domet bio 300 kilometara.
Ukrajina je ovim projektilom u aprilu 2022. godine potopila komandni brod ruske Crnomorske flote, krstaricu Moskva. Tokom 2025. godine Ukrajina je predstavila unapređenu verziju projektila, koja je već pokazala domet od 1.000 kilometara.
U martu 2025. predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je sistem uspešno prošao testiranja i da će biti uveden u borbenu upotrebu.
Prema Fabijanu Hofmanu, doktorandu sa Univerziteta u Oslu specijalizovanom za raketne tehnologije, ključno poboljšanje u najnovijoj verziji najverovatnije je sistem navođenja.
Originalna protivbrodska verzija oslanja se na radarsko navođenje, koje je efikasno ''kada imate veliki neprijateljski brod na koji vaš tragač može da se fiksira''.
- Ali to nije od velike koristi u kopnenom okruženju, koje je puno smetnji i gde nema tako lako prepoznatljivih radarskih odraza - rekao je Hofman za Kyiv Independent.
- Verovatno želite da ga zamenite nečim poput infracrvenog slikovnog tragača ili elektrooptičkog tragača - dodao je.
