Poslednji dani "grada duhova": Ulice Pokrovska su puste, stanovnici polako napuštaju grad: "Mislili smo da ćemo biti zaštićeni, nisam ovo očekivala..."
Reporteri su ušli u praznu prodavnicu u gradu u kojem su, nekada udaljeni i tupi udari borbi, postali zastrašujuća i smrtonosna svakodnevnica, jer su ruske snage poslednjih meseci napredovale do njegovih vrata.
Međutim, gomila starijih prolaznika, koji su bili na napuštenoj ulici ili sedeli na davno neupotrebljivoj autobuskoj stanici, jedva da su reagovali na pokazivanje ruske vatrene moći.
- To nije ništa posebno - rekla je 51-godišnja vlasnica prodavnice Svetlana nezainteresovano, dok je još jedan udar granate odjekivao u gradu.
Ono što ju je više šokiralo bila je brzina napredovanja Moskve i verovatnoća da će ruske snage uskoro kretati kroz grad u kojem je rođena i u kojem je odgajila svoju porodicu.
- Mislili smo da ćemo biti zaštićeni. Mislila sam da će biti stvarna bitka da se odbrani Pokrovsk. Nisam ovo očekivala, nisam ovo očekivala - rekla je za agencije, naglašavajući.
Poslednji dani „grada duhova“ koji je gotovo u rukama Rusije
Pad ovog vitalnog železničkog i rudarskog centra predstavljao bi najznačajniji udarac za Ukrajinu u gotovo godinu dana niza vojnih i političkih poraza. Ali, to je bilo očekivano. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je još u julu da je njegova vojska oslabljena i da nema dovoljno vatrene moći da zadrži najbržu rusku ofanzivu u poslednje dve godine.
Neki od početnih ciljeva rata koje je postavio predsednik Vladimir Putin su da ruska vojska želi širu Donjecku oblast, a posebno Pokrovsk – ili barem ono što je od njega ostalo. Tokom nekoliko putovanja, novinari su videli srušene mostove i snežnu pustoš zgrada koje su otkrile razmere mesecima dugih ruskih bombardovanja.
Železnička stanica na kojoj su se nekada okupljali stanovnici da pobegnu je napustena i zatvorena. Banke su zatvorene u septembru. Snabdevanje gasom prekinuto je prošle nedelje, a rudarske fabrike u Pokrovsku, ključne za nekadašnju ukrajinsku čeličnu industriju, počele su da zatvaraju.
Osoblje lokalnog univerziteta – već preseljeno iz Donjecka nakon što je počeo sukob 2014. – planira ponovo da se preseli, ovaj put u Lvov na zapadu Ukrajine.
„To je bio kraj“
Glavna zgrada univerziteta sada je uništena do temelja. Olga Bogomaz, vanredna profesorka, bila je poslednji put tamo 20. avgusta, dan nakon što je rekla da je zgrada pogođena.
- Uvek ću pamtiti taj dan. Tada sam shvatila da je kraj - rekla je. Bogomaz je ispričala da oseća „bol“ i „gnev“ zbog svežeg uništenja.
- Oni nisu samo uništili zgradu. Uništili su njenu istoriju i nade nastavnika i studenata da će se jednog dana vratiti - rekla je.
„Borba za Pokrovsk je bila posebno žestoka“
Najviši ukrajinski komandant Oleksandr Sirski prošle nedelje opisao je borbu za Pokrovsk kao „posebno žestoku“ i pozvao na „nekonvencionalne“ strateške odluke kako bi ukrajinska zastava ostala nad gradom.
Za neke analitičare, grad je već izgubljen i počela je igra krivice: generali koji nisu u kontaktu sa stvarnošću, zakašnjela isporuka dronova, sistemski problemi u odbrambenim linijama.
- Svi su već prihvatili da će Rusi ući u Pokrovsk - rekao je jedan ukrajinski vojnik na društvenim mrežama.
U šumici van Pokrovska, operater tenka čija je nemačka Leopard borbena mašina nekoliko puta bila pogođena malim ruskim dronovima, imao je sličnu procenu. Njegov zadatak u okviru 68. brigade bio je da pogađa male grupe ruske pešadije dok su jurili napred, zakopavali se, a zatim ponovo napredovali.
Taktika je skupa – Sirski tvrdi da se svakog dana ubije ili ranjeno 400 ruskih vojnika – ali policija u Pokrovsku je rekla za AFP da je to omogućilo ruskoj pešadiji da napreduje do dva kilometra od granice grada.
- Kreću se kao muve, u rojevima. Uskoro će biti ulične borbe u Pokrovsku - rekao je 34-godišnji član posade tenka.
Iako postoji rastući konsenzus da vreme ističe, u Pokrovsku je još uvek više od 10.000 civila, dok je grad koji je nekada imao oko 60.000 stanovnika, prema rečima gradskih zvaničnika. Stari plakati koji pozivaju civile na evakuaciju i dalje vise po gradu. U subotu su 21-godišnja studentkinja Ana i njena majka konačno poslušale te pozive. Spakovavši samo šest torbi iz svog života punog stvari, kretale su prema Kijevu – gradu u kojem Ana nikada nije bila i gde nije poznavala nikog.
Oklopni minivan koji ih je vozio bio je dva puta pogođen dronovima tokom prethodnih evakuacija, rekao je vozač AFP-u.
Jedna žena koja je prošla pored mesta za evakuaciju dok je tražila vodu, uz zvuke dolazeće raketne vatre, pitala je da li može da pobegne takođe.
- Neki ljudi odlaze tek u poslednjem mogućem trenutku. Hladno je u stanu. Sve se raspada. To je jadno - rekla je Ana.
