Putin na ivici? Devizne rezerve presušile, sankcije stežu omču - Ratuju punom snagom, ali ovo je istina koju Kremlj krije

Predsednik SAD Donald Tramp i dalje, nakon svih pregovora i sastanaka, insistira na tome da Rusija ima prednost u ratu protiv Ukrajine. Međutim, ekonomisti tvrde da je položaj te zemlje slabiji nego ikada, jer je Kremlj potrošio gotovo sve devizne rezerve i pozajmljeni novac koji su pokretali nagli rast ratne potrošnje, a još veći problemi tek predstoje.

Izgledi će se dodatno pogoršavati kako nove, oštre sankcije ruskom naftnom sektoru pojačavaju pritisak na likvidnost, što bi moglo da dovede do bankarske krize već sledeće godine, i to u trenutku kada ruski predsednik Vladimir Putin zadržava tvrd stav u pregovorima o okončanju rata.

- Bankarska kriza je moguća. Ne želim ni da razmišljam o nastavku rata ili njegovoj eskalaciji - rekao je jedan ruski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Ruske snage su i u utorak napale Ukrajinu projektilima i bespilotnim letelicama širom zemlje, što se može tumačiti kao potvrda snage i beskrupuloznosti u trenutku kada pregovori traju, ali i kao pokušaj da se Kijev primora na ustupke pre nego što ruska ekonomska moć počne da pokazuje znake slabosti.

Gubitak evropskog tržišta

Konstanta koja slabi rusku ekonomiju jeste gubitak evropskog tržišta za prodaju energenata: potražnja je bila velika, cene na nivou svetskih, isplata redovna i u čvrstoj valuti. Moskva sada prodaje naftu Kini i Indiji, ali uz popust. Ruska nafta tipa "Urals" u decembru se prodaje uz popust od 12 do 25 dolara po barelu, na šta utiče stupanje na snagu sankcija EU koje su definisale da maksimalna cena barela ruske nafte može biti 47,60 dolara.

Vladimir Putin je potvrdio da će privredni rast ove godine iznositi 1 odsto, što je značajan pad u odnosu na prve tri godine rata, kada je ekonomski rast bio oko 4 odsto uprkos sankcijama. To se uglavnom tumači preoblikovanjem ekonomije u ratni režim.

Centralna banka Rusije, kao ključna finansijska institucija, 19. decembra navela je da se "ekonomija i dalje vraća na uravnoteženu putanju rasta". Tog dana referentna kamatna stopa snižena je za 50 baznih poena na 16 odsto, uz obrazloženje da je inflacija smanjena na 6,6 odsto u novembru; cilj je 4 odsto.

Banka upozorava da su se inflaciona očekivanja poslednjih meseci blago povećala:

- U poslednjih nekoliko meseci volatilne stavke značajno su uticale na dinamiku trenutnog rasta cena. Te stavke uključuju motorna goriva, kao i voće i povrće.

Za Putina je sve pod kontrolom

Putin tvrdi da je usporavanje rasta bilo namerno kako bi se "očuvao kvalitet ekonomije i makroekonomski pokazatelji". Agencija S&P upozorava u belešci od 1. decembra da je Indeks menadžera nabavke (PMI) pao na 48 poena sa 55 početkom 2024. godine, što je šesti uzastopni mesečni pad.

- Ruska ekonomija je imala koristi od brojnih pozitivnih faktora, poput visokih globalnih cena roba i potrošačkog buma. Većina tih faktora je nestala i zato se Rusija trenutno nalazi u najgoroj situaciji od početka rata - izjavio je Janis Kluge, ekonomista Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove za "The Washington Post".

"Financial Times" navodi da su plate u novembru porasle za 6,9 odsto, što znači da su realno ostale na istom nivou zbog inflacije. U januaru je rast iznosio 18,9 odsto. Putin je priznao pad plata, ali smatra da je i dalje reč o solidnim realnim prihodima. „Korigovane za inflaciju, realne plate porasle su za 4,5 odsto“, što se odnosi na period od početka godine.

- Usporavanje rasta plata znači da će usporiti i drugi pokazatelji, uključujući nivo potrošnje i povezane poreske prihode. Takav razvoj dodatno će povećati pritisak na državne finansije - izjavila je Elina Ribakova, stručnjakinja za rusku ekonomiju sa Kijevske škole ekonomije.

- Rusija postaje sve zavisnija od oporezivanja jer su joj prihodi od energije, koji su dugo bili okosnica ekonomije, smanjeni zbog sankcija i niskih cena nafte - pišu Anastasija Stognei i Kris Kuk u FT-u.

"Neće slamka slomiti kamili leđa"

Podaci pokazuju da Rusija ulazi u težak ekonomski period, što je verovatno razlog zbog kog je Putin pristao na pregovore. Eskalacija napada na Ukrajinu u decembru ima vojne razloge, ali je i deo taktike kojom Kremlj pokušava da primora Kijev na teritorijalne ustupke, kako bi usledio predah tokom kog bi se Rusija oporavila uz saradnju sa SAD-om. Ukrajina se takođe nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji.

- Uprkos sve većim teškoćama s kojima se suočava stanovništvo, malo ko u moskovskoj eliti očekuje da će se ekonomski problemi pretvoriti u društvene nemire ili uticati na Putinove kalkulacije. Ipak, naredna godina biće prva zaista teška godina vojne operacije - rekao je ruski akademik blizak visokim diplomatama.

Slično razmišlja i Marija Snegovaja iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS):

- Ako pogledate samu ekonomiju, ona neće biti slamka koja će slomiti kamili leđa. Nije katastrofalno. I dalje se može držati pod kontrolom.

Izvor: Srbija Danas/Vašington post