Путин на ивици? Девизне резерве пресушиле, санкције стежу омчу - Ратују пуном снагом, али ово је истина коју Кремљ крије

Председник САД Доналд Трамп и даље, након свих преговора и састанака, инсистира на томе да Русија има предност у рату против Украјине. Међутим, економисти тврде да је положај те земље слабији него икада, јер је Кремљ потрошио готово све девизне резерве и позајмљени новац који су покретали нагли раст ратне потрошње, а још већи проблеми тек предстоје.

Изгледи ће се додатно погоршавати како нове, оштре санкције руском нафтном сектору појачавају притисак на ликвидност, што би могло да доведе до банкарске кризе већ следеће године, и то у тренутку када руски председник Владимир Путин задржава тврд став у преговорима о окончању рата.

- Банкарска криза је могућа. Не желим ни да размишљам о наставку рата или његовој ескалацији - рекао је један руски званичник, који је говорио под условом анонимности због осетљивости теме.

Руске снаге су и у уторак напале Украјину пројектилима и беспилотним летелицама широм земље, што се може тумачити као потврда снаге и бескрупулозности у тренутку када преговори трају, али и као покушај да се Кијев примора на уступке пре него што руска економска моћ почне да показује знаке слабости.

Губитак европског тржишта

Константа која слаби руску економију јесте губитак европског тржишта за продају енергената: потражња је била велика, цене на нивоу светских, исплата редовна и у чврстој валути. Москва сада продаје нафту Кини и Индији, али уз попуст. Руска нафта типа "Уралс" у децембру се продаје уз попуст од 12 до 25 долара по барелу, на шта утиче ступање на снагу санкција ЕУ које су дефинисале да максимална цена барела руске нафте може бити 47,60 долара.

Владимир Путин је потврдио да ће привредни раст ове године износити 1 одсто, што је значајан пад у односу на прве три године рата, када је економски раст био око 4 одсто упркос санкцијама. То се углавном тумачи преобликовањем економије у ратни режим.

Централна банка Русије, као кључна финансијска институција, 19. децембра навела је да се "економија и даље враћа на уравнотежену путању раста". Тог дана референтна каматна стопа снижена је за 50 базних поена на 16 одсто, уз образложење да је инфлација смањена на 6,6 одсто у новембру; циљ је 4 одсто.

Банка упозорава да су се инфлациона очекивања последњих месеци благо повећала:

- У последњих неколико месеци волатилне ставке значајно су утицале на динамику тренутног раста цена. Те ставке укључују моторна горива, као и воће и поврће.

За Путина је све под контролом

Путин тврди да је успоравање раста било намерно како би се "очувао квалитет економије и макроекономски показатељи". Агенција S&P упозорава у белешци од 1. децембра да је Индекс менаџера набавке (ПМИ) пао на 48 поена са 55 почетком 2024. године, што је шести узастопни месечни пад.

- Руска економија је имала користи од бројних позитивних фактора, попут високих глобалних цена роба и потрошачког бума. Већина тих фактора је нестала и зато се Русија тренутно налази у најгорој ситуацији од почетка рата - изјавио је Јанис Клуге, економиста Немачког института за међународне и безбедносне послове за "The Washington Пост".

"Финанциал Тимес" наводи да су плате у новембру порасле за 6,9 одсто, што значи да су реално остале на истом нивоу због инфлације. У јануару је раст износио 18,9 одсто. Путин је признао пад плата, али сматра да је и даље реч о солидним реалним приходима. „Кориговане за инфлацију, реалне плате порасле су за 4,5 одсто“, што се односи на период од почетка године.

- Успоравање раста плата значи да ће успорити и други показатељи, укључујући ниво потрошње и повезане пореске приходе. Такав развој додатно ће повећати притисак на државне финансије - изјавила је Елина Рибакова, стручњакиња за руску економију са Кијевске школе економије.

- Русија постаје све зависнија од опорезивања јер су јој приходи од енергије, који су дуго били окосница економије, смањени због санкција и ниских цена нафте - пишу Анастасија Стогнеи и Крис Кук у ФТ-у.

"Неће сламка сломити камили леђа"

Подаци показују да Русија улази у тежак економски период, што је вероватно разлог због ког је Путин пристао на преговоре. Ескалација напада на Украјину у децембру има војне разлоге, али је и део тактике којом Кремљ покушава да примора Кијев на територијалне уступке, како би уследио предах током ког би се Русија опоравила уз сарадњу са САД-ом. Украјина се такође налази у тешкој економској ситуацији.

- Упркос све већим тешкоћама с којима се суочава становништво, мало ко у московској елити очекује да ће се економски проблеми претворити у друштвене немире или утицати на Путинове калкулације. Ипак, наредна година биће прва заиста тешка година војне операције - рекао је руски академик близак високим дипломатама.

Слично размишља и Марија Снеговаја из Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС):

- Ако погледате саму економију, она неће бити сламка која ће сломити камили леђа. Није катастрофално. И даље се може држати под контролом.

Извор: Србија Данас/Вашингтон пост