Putinovi problemi tek počinju: Loše vesti se ređaju, kriza se produbljuje - Ovaj napad je otkrio ranjivost Rusije

Najveća ruska rafinerija nafte u Omskoj oblasti u zapadnom Sibiru obustavila je rad nakon teških napada ukrajinskih dronova u ponedeljak, saopštila su u utorak dva izvora iz industrije, preneo je Rojters, a objavio nezavisni ruski list "Moskou tajms" .

Napad na rafineriju u ponedeljak bio je jedan od udara Ukrajine sa najvećim dometom u petogodišnjem sukobu. Procenjuje se da su ukrajinski dronovi preleteli 2.500 do 3.000 kilometara pre nego što su pogodili svoje ciljeve. Zatvaranje postrojenja, koje je vodeći proizvođač benzina u Rusiji, verovatno će pogoršati nestašicu goriva širom zemlje, navodi Rojters.

- Postrojenja u Omskoj rafineriji nafte su oštećena kao rezultat napada. Niko od zaposlenih u postrojenju nije povređen - rekao je u utorak Anatolij Serišev, predstavnik ruskog lidera Vladimira Putina u Sibiru.

- Procena štete je trenutno u toku, a nadležne službe su organizovale radove na sanaciji - rekao je Serišev, ne navodeći detalje o tome kako je rad rafinerije pogođen.

Gasprom njeft, vlasnik rafinerije, nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Rafinerija je, u međuvremenu, u utorak prestala da prodaje benzin i dizel na Međunarodnoj robnoj berzi u Sankt Peterburgu, prema podacima berze.

Prema izvorima, jedinica za destilaciju sirove nafte, CDU-10, koja čini oko 38 procenata proizvodnog kapaciteta postrojenja od 24.580 metričkih tona dnevno, zahvatila je požar i oštećena je u napadu. Izvori su naveli da je još jedna jedinica za primarnu preradu, CDU-11, takođe van upotrebe. Ona čini 37 procenata kapaciteta postrojenja i može da preradi 24.000 tona nafte dnevno. Iako ta jedinica nije pogođena, neke mrežne veze neophodne za njen rad su oštećene, rekli su izvori. Takođe su rekli da bi CDU-11, koja je puštena u rad 2023. godine, mogla da nastavi sa radom u bliskoj budućnosti.

Radovi obustavljeni u moskovskoj rafineriji

Omska rafinerija ima dve zatvorene jedinice za primarnu rafineriju, CDU-7 i CDU-8, sa proizvodnim kapacitetom od po 10.000 tona. Prema prvobitnim informacijama, rafinerija nafte u Omsku je 2024. godine preradila 22 miliona tona nafte, odnosno oko 440.000 barela dnevno, proizvodeći ukupno 5 miliona tona benzina i 8 miliona tona dizela, kako piše "Moskou tajms".

Kampanja ukrajinskih napada dronova na energetska postrojenja u Rusiji, pre svega na rafinerije nafte, dovela je do neviđenih nestašica širom Rusije, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg. Video snimci na društvenim mrežama prikazuju beskrajne redove vozila koja čekaju 24 sata - ili, bezuspešno, da napune rezervoare gorivom, dok se frustrirani građani pitaju kako je to moguće u zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, a svađe i fizički sukobi u redovima postaju svakodnevnica. Mnoge benzinske pumpe čak i u Moskvi su zatvorene jer nemaju šta da prodaju.

Rat je glasno zakucao na vrata kroz koja je počeo, a Rusi, nakon što je Kremlj godinama činio sve što je mogao da, barem u najvećim gradovima - Moskvi i Sankt Peterburgu, stvori iluziju normalnosti i rata kao nečeg nevažnog za građane, što se dešava daleko, sada osećaju posledice iz prve ruke.

Prošlog meseca, ključna moskovska rafinerija koja snabdeva rusku prestonicu gorivom, koja obezbeđuje više od 40 odsto benzina u Moskvi, u jugoistočnom okrugu Kapotnja napadnuta je dva puta u isto toliko dana. Rafinerija je potom obustavila sve operacije zbog velike štete na ključnim objektima, a neke procene sugerišu da možda neće nastaviti sa radom do 2027. godine.

Kriza se produbljuje

Nakon ukrajinskih napada na neke od najvećih ruskih rafinerija poslednjih meseci, koji su oštetili približno trećinu ukupnih kapaciteta za preradu nafte, proizvodnja benzina u Rusiji je pala za oko 25 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema pisanju britanskog lista "The Guardian", a benzinske pumpe sve teže zadovoljavaju potražnju tokom vrhunca letnje turističke sezone i perioda žetve - kada Rusi tradicionalno troše ogromne količine goriva.

Nestašica je prvo pogodila okupirani Krim u maju, ali se od tada proširila na skoro celu zemlju. Prema nekim izveštajima, samo dva ruska regiona su pošteđena nestašice. Kriza sa gorivom postala je jedan od najvidljivijih poremećaja u svakodnevnom životu Rusa od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, potkopavajući napore Kremlja da zaštiti stanovništvo od ekonomskih posledica rata.

Kada je reč o ruskom lideru Vladimiru Putinu, slike vozača koji satima čekaju da napune gorivo teško da se uklapaju u njegovu dugogodišnju poruku da život, uprkos zapadnim sankcijama i ratu, uglavnom teče normalno.

- Masovni zamor od rata pretvara se u masovno nezadovoljstvo - rekao je Andrej Kolesnikov, politički analitičar iz Moskve, koji je rekao da je malo verovatno da će nestašice izazvati masovne proteste u strogo kontrolisanom političkom sistemu Rusije.

- Šok je svakako tu, ali nedostatak stvarnih opcija za uticaj na situaciju, kao i rizici povezani sa pokušajem delovanja, čine proteste malo verovatnim - rekao je on.

Ali, poremećaji su postali toliko ozbiljni da su ruski zvaničnici prošle nedelje priznali planove za uvoz goriva iz Belorusije, Kazahstana i Indije, što je poniženje za zemlju koja je inače jedan od najvećih svetskih izvoznika rafinisanih naftnih derivata. Vlada takođe razmatra privremeno snižavanje standarda kvaliteta goriva kako bi kompanijama omogućila da proizvode benzin i dizel nižeg kvaliteta.

Analitičari kažu da će dugoročne posledice nestašica u velikoj meri zavisiti od toga da li Kijev može da nastavi svoju kampanju napada na rusku naftnu infrastrukturu, a kriza već menja svakodnevni život i počinje da se preliva na širu ekonomiju. Anastasija, zaposlena u logističkoj kompaniji u Irkutsku, jednom od sibirskih gradova najteže pogođenih nestašicama, rekla je pod pseudonimom da je nekoliko kamiona njene kompanije koji su prevozili teret bilo zaglavljeno ispred istočnog grada Čite pet dana jer vozači nisu mogli da pronađu gorivo.

- To je kao priče koje sam čula o Sovjetskom Savezu, kada su ljudi morali da stoje u redovima za hranu - dodala je.

Sve više taksista prestaje da vozi. Predstavnici sektora su za ruski poslovni dnevnik "Komersant" rekli da je kriza sa gorivom dovela do pada broja putovanja za oko 20 odsto, pri čemu vozači platformi za prevoz putnika sve više odbijaju duža putovanja iz straha da nakon toga neće moći da pronađu gorivo.

Na jugu Rusije, jednom od područja najteže pogođenih nestašicama, zajedno sa istočnim Sibirom, vlasti su rasporedile kozačke patrole da održavaju red na benzinskim pumpama u turističkim destinacijama Crnog mora, gde nezadovoljstvo javnosti raste tokom vrhunca turističke sezone.

Rast sivog tržišta

Nestašice su dovele do stvaranja sivog tržišta kakvo nije viđeno od neposrednih posledica raspada Sovjetskog Saveza. Prema pisanju lista "Novaja gazeta Evropa", benzin se sada otvoreno reklamira na Telegramu i onlajn platformi Avito, a prodavci na Krimu nude dostavu goriva taksijem u roku od četiri sata, ali po cenama koje su mnogo veće. Neki vozači su počeli da traže sreću u inostranstvu, prelazeći granicu sa Kazahstanom i Kinom da bi se napunili - praksa poznata kao "benzinski turizam".

Nestašice takođe počinju ozbiljno da narušavaju ugled Kremlja - prema istraživanju nezavisnog Levada centra, Putinov rejting odobravanja pao je za pet procentnih poena u junu na 74 procenta, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Istovremeno, udeo Rusa koji veruju da se zemlja kreće u pravom smeru pao je sa 61 procenta u maju na 52 procenta. A visoki ruski zvaničnici počeli su otvorenije da govore o ceni rata.

- Ne verujem da postoji ijedna osoba u ovoj zemlji kojoj je više stalo do bilo čega nego do što bržeg okončanja vojnog sukoba - nedavno je, prema Gardijanu, rekao German Gref, moćni predsednik Sberbanke.

Ipak, uprkos svemu tome, malo je znakova da se Kremlj sprema da promeni kurs. Tokom vikenda, Putin je stigao u retku posetu ruskom vojnom štabu, obučen u vojnu uniformu, gde je pohvalio ono što je opisao kao ruske uspehe na bojnom polju i odbacio tvrdnje Kijeva o nedavnim uspesima ukrajinskih snaga kao "informativno-propagandnu operaciju". Pa ipak, Putin, koji retko govori o domaćim problemima pre nego što postanu neizbežna tema, bio je primoran da prizna nestašice prošlog meseca, rekavši državnoj televiziji da Rusija ima "izvesne nestašice" goriva, "ali ne kritične".

A na državnoj televiziji, prokremljski proratni propagandisti, poruka građanima je još direktnija - držite se.

- Setimo se svega što smo već prošli. Nema benzina? Pa, moja generacija se seća vremena kada se hrana delila na vaučere - rekla je Margarita Simonjan, glavna urednica prokremljskog propagandnog televizijskog kanala RT i jedan od najistaknutijih kremljovih "jastrebova" propagande, u svojoj nedeljnoj emisiji na Rusiji 1 u nedelju.

- Pozivam sve da ostanu mirni. Da, teško je. Veoma teško... Ali prevazići ćemo i ovo. Ne sumnjam u to - rekla je Simonjan Rusima.