Tramp promenio stav?! Zelenski otkrio slabost Ukrajine i poslao jezivu poruku Putinu: "Shvatiće kada 1.000 dronova krene ka Moskvi"

U velikom intervjuu za Fajnenšel tajms (FT), koji je dao juče, samo nekoliko sati nakon smrtonosnog ruskog napada na Kijev, Zelenski je istakao da će „bitka na nebu“ odlučiti konačan ishod ovog sukoba.

Objasnio je da je njegova zemlja već uspešno sprečila rusku kopnenu pobedu i potisnula rusku flotu iz većeg dela zapadnog Crnog mora, čineći vazdušni prostor glavnim i odlučujućim bojištem.

- Danas verujem da pobeda u ovom ratu pripada onome ko je pametniji, rekao je Zelenski. „Ako zaustavite neprijatelja na bojištu, ako zaustavite rat na kopnu i ako mu uskratite nadmoć na moru – kao što smo uradili sa našim pomorskim dronovima, proteravši rusku flotu – onda sledeće bojište postaje nebo.“ Dodao je da u ovom sukobu geografska veličina teritorije igra mnogo manju ulogu, uprkos prednostima Rusije u ljudstvu i prostoru. „Prešli smo na vazdušni prostor, i tamo smo već konkurentni.“

Ukrajinski lider je takođe otkrio Fajnenšel tajmsu da mu je američki predsednik Donald Tramp u telefonskom razgovoru u subotu rekao da Ukrajina „vrlo dobro ide“ sa svojom kampanjom napada dronovima dugog dometa. Na pitanje da li je to dovoljno da Tramp zauzme čvrst stav na strani Ukrajine, Zelenski je rekao da oseća da američki lider sada gleda na rat u potpuno novom svetlu.

- Predsednik Tramp želi da bude tamo gde je uspeh, objasnio je Zelenski. „To ima veze sa mnogo stvari – ne samo sa njegovim karakterom, već i sa predstojećim izborima, njegovim statusom i njegovim verovanjem u to kako se ovaj rat može okončati.“

 Tramp je juče rekao novinarima u Vašingtonu da smo „mnogo bliži kraju rata nego što ljudi misle“. „Predsednik Vladimir Putin želi da se rat završi, to vam mogu reći sa apsolutnom sigurnošću. A predsednik Zelenski zapravo želi da se završi odmah“, rekao je Tramp.

Dok je Zelenski razgovarao sa novinarima, dronovi njegove vojske pogodili su rafineriju u Omsku u zapadnom Sibiru, oko 2.500 kilometara od ukrajinske granice. To je, po svemu sudeći, najdublji ukrajinski napad na ruski energetski objekat od početka sukoba. Zelenski se sastao sa novinarima u svojoj kancelariji u centru Kijeva uoči samita NATO-a u Turskoj, gde planira da podstakne partnere da pruže snažniju podršku kako bi se rat konačno okončao.

Naglasio je da je sposobnost Ukrajine da sama proizvodi i koristi dronove dugog dometa transformisala sukob jer omogućava Kijevu da napada vojne i energetske ciljeve duboko unutar ruske teritorije, slabeći ratnu mašineriju Moskve. Međutim, izdvojio je jednu kritičnu ranjivost koja bi mogla da odluči ceo rat: protivvazdušnu odbranu. „Postoji samo jedna nepoznanica“, priznao je Zelenski. „Nažalost, to je protivbalistička odbrana. To je glavna slabost Ukrajine u ovoj jednačini.“

Juče je u brutalnim napadima poginulo najmanje 15 ljudi, a 43 povređeno, a ukrajinske vlasti kažu da su Rusi lansirali stotine dronova i desetine balističkih i krstarećih raketa. Podsetimo da je prošlog četvrtka Kijev pretrpeo najsmrtonosniji ruski napad ove godine, u kojem je poginula 31 osoba. Iako Ukrajina ima američke sisteme „Patriot“ i francuske sisteme „SAMP/T“ koji mogu da obore ruske balističke rakete, njih je veoma malo. Tokom pomenutog napada u ponedeljak, ukrajinska odbrana nije uspela da presretne nijednu od 29 ispaljenih balističkih raketa.

Zelenski je slikovito opisao da rakete-presretači PAC-3 za sisteme „Patriot“ ponekad stižu „bukvalno dan pre masovnog napada“. S druge strane, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su mete u ponedeljak bile ukrajinski vojno-industrijski kompleks i energetska infrastruktura u i oko Kijeva.

Ukrajinski predsednik je rekao da su vazdušni napadi sa obe strane dokaz da se „rat menja“ i da je ušao u „novu fazu“ nakon više od četiri godine iscrpljivanja, tokom kojih se linija fronta jedva pomerala uprkos kontinuiranim teškim borbama. „Naši vojnici su zaustavili Rusiju na kopnu svojim žrtvama“, rekao je Zelenski. „Kada je front uglavnom statičan i neprijatelj ne može slobodno da deluje na moru, ostaje samo nebo.“

Takođe je podsetio na početak invazije 2022. godine, priznajući da Ukrajina tada nije bila u stanju da presretne veliki broj balističkih raketa jer su programi protivraketne odbrane iz sovjetskog doba ostali pod kontrolom Moskve: „Nismo bili spremni.“ Direktno je povezao ovu stratešku ranjivost sa odlukom Ukrajine iz 1990-ih da se odrekne trećeg najvećeg nuklearnog arsenala na svetu u zamenu za zapadne i ruske bezbednosne garancije. „Bez nuklearnog oružja, više niste deo kluba koji drugi plaše da napadnu. Umesto toga, postajete deo kluba koji svako može da napadne“, bio je oštar ukrajinski lider.

Uprkos stalnim ruskim raketnim napadima, Zelenski je izrazio poverenje u pobedu. „Ako nas naši partneri ne napuste finansijski, ako naši vojnici nastave da drže front i ako svaki kilometar ruskog napredovanja nastavi da košta Moskvu desetine, čak i stotine hiljada vojnika, onda će se odlučujuća bitka voditi na nebu. Jer nebo će odrediti ishod ovog rata“, rekao je.

Najavio je da će se sastati sa Trampom i drugim liderima NATO-a na samitu u Ankari, gde će pokušati da pregovara o isporuci novih sistema protivvazdušne odbrane – čak i od onih zemalja koje izgledaju nevoljno da ih predaju. „Razumemo da svaka zemlja NATO-a ima stroga ograničenja u pogledu broja raketa i sistema koje mora da zadrži za sopstvenu službu“, priznao je.

Zelenski je dodao da će insistirati da saveznici pomognu Ukrajini da počne da proizvodi sopstvene antibalističke raketne sisteme. „Evropa bi trebalo da prestane da bude nepažljiva po ovom pitanju. Moraju da dele tehnologiju i industrijske kapacitete sa drugim zemljama jer nikada neće biti dovoljno Patriota za sve“, rekao je Zelenski za FT. Napomenuo je da je i na samitu G7 u Francuskoj pokrenuo pitanje dobijanja licence za proizvodnju Patriota: „Godinama postavljam ovo pitanje. Čekamo pozitivan signal iz Sjedinjenih Država.“

Dok čeka poteze Zapada, Ukrajina će učiniti šta može, intenzivirajući udare na ciljeve unutar Rusije i na teritorije pod njenom kontrolom, posebno na Krimu. Cilj napada na crnomorsko poluostrvo, koje je Rusija anektirala 2014. godine, jeste pomeranje i uništavanje vojnih baza, skladišta i protivvazdušne odbrane - svih mesta sa kojih ruski avioni poleću i lansiraju rakete na ukrajinske gradove.

- Udarom na Krim i presecanjem njegovih pristupnih tačaka, pokazali smo šta znači operativno kontrolisati nebo u datom trenutku na datom mestu, rekao je ukrajinski lider. Zelenski čvrsto veruje da će psihološki i ekonomski pritisak produženih napada dronova na Moskvu i Sankt Peterburg na kraju primorati Putina da promeni mišljenje.

- Kada ne stotinu, već hiljadu dronova poleti ka Moskvi... on će razumeti, uveren je Zelenski. „Kada počne da to oseća na svojoj koži i vidi svojim očima, videćete kako ga njegovi savetnici guraju da se preseli negde iza Urala. Što je Putin dalje od Moskve, to je kraj rata bliži.“