Rusija gubi ključnog saveznika: Putinov "prijatelj" sada igra za Ukrajinu

Međutim, ono se raspada, tvrdi New York Times. Naime, Turska snažno pomaže Ukrajini da stvori uporište u delu sveta gde je ruski predsednik Vladimir Putin pre uživao znatan uticaj.

Partnerstvo između Putina i predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana zapravo je oduvek bilo dvosmerno, a neko vreme se čak činilo da bi ih rat u Siriji mogao uvući u sukob.

Ankara je podržavala pobunjenike koji su hteli da svrgnu Bašara al-Asada, brutalnog sirijskog diktatora, dok je Moskva intervenisala kako bi ga poduprla. Međutim, na kraju su obe sile našle kompromis.

Primera radi, kad je Turska 2016. godine pokrenula upad u severnu Siriju, to je mogla učiniti samo zato što joj je to dopustila Rusija, koja je u to vreme kontrolisala sirijski vazdušni prostor. Turska je, pak, nametnula ograničenja pomoći pobunjenicima. Takvi aranžmani odražavali su razumevanje dveju strana koje su pojačavale svoj uticaj ili tolerisale prisutnost na korist obe.

Za Putina korist je bila turska saglasnost s Rusijom koja nastoji da potvrdi svoju moć u Siriji i drugde na Bliskom istoku. Erdogan je, pak, imao koristi od regionalnog saveznika u vreme kada su mu odnosi s NATO-om bili napeti.

U početku je Erdogan bio mlađi partner, ali rat u Ukrajini promenio je ravnotežu. Izolovan od Zapada, Putin se sve više oslanjao na turskog predsednika, koji je odbio da se pridruži sankcijama Zapada. Turska je postala centar ruske trgovine, ulaganja i energetskih tokova, a Ankara je imala sve veći uticaj.

Prava prekretnica u savezništvu dogodila se kada je Asad svrgnut krajem 2024, a Rusija, zaglavljena u Ukrajini, nije mu priskočila u pomoć.

Umesto toga, Moskva je brzo reagovala i pokušala da stvori veze s privremenim sirijskim liderom Ahmedom al-Šarom i nastaviti da snabdeva zemlju naftom. Rusi su se našli u poziciji da moraju da pregovaraju s vladom u kojoj su ljudi koje su godinama bombardovali, dok se Turska, koja je podržavala pobunjenike, pojavila kao nova dominantna snaga. Jednom rečju, za Tursku je to prilika da se repozicionira kao ključni saveznik NATO-a, izbalansira svoj odnos s Rusijom i pomogne Ukrajini da stvara nove odnose na Bliskom istoku.

U aprilu je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, putujući turskim državnim avionom, prvi put posetio Siriju kako bi razgovarao s al-Šarom i turskim ministrom spoljnih poslova o vojnoj i energetskoj saradnji.

Turska je uključena u obnovu sirijske vojske, a za Ukrajinu je to prilika da doprinese svojom stručnošću u vojnoj proizvodnji i ratovanju dronovima, oblikovanoj godinama rata s Rusijom, dok istovremeno neguje odnos sa zemljom koja je nekad bila u fokusu Moskve.

Ukrajina već profitira na  iranskom ratu, negujući vojne veze sa zalivskim državama. Zelenski je brzo nastojao da iskoristi ukrajinsko iskustvo, šaljući timove protivvazdušne odbrane u Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Turska, koja ima snažne vojne veze sa Zalivom, vidi rastuću ulogu Ukrajine kao doprinos odnosima Ankare, što će joj omogućiti proširenje onoga što nudi. Za Rusiju, koja je godinama razvijala bliže ekonomske i bezbednosne veze sa zalivskim monarhijama, ova promena je još jedan korak unazad.

Ukrajini su preko potrebni saveznici i izvori prihoda, a ulazak na Bliski istok utvrdiće njenu ulogu garanta bezbednosti. To što Erdogan da pomaže da se Ukrajini otvore vrata jasno naglašava Putinovu sve manju sposobnost prikazivanja globalne moći i koliko se toga promenilo.

Jasno je da Ankara više ne balansira između Moskve i NATO-a, te okreće teren protiv Putina. Pad Rusije dao je Turskoj, nakon decenije pokoravanja Moskvi, slobodu da sledi svoje interese, a od toga koristi ima i Ukrajina.