"RUSKA INDUSTRIJA ORUŽJA RADI U TRI SMENE" Stručnjaci u panici od eskalacije rata u Ukrajini, plamen može za čas da se proširi na OVE TRI ZEMLJE
Evropski i svetski zvaničnici veruju da postoji pretnja od obračuna Rusije sa NATO-om nakon završetka rata u Ukrajini i apeluju na alijansu da mora da bude spremna.
Dok Ukrajina trpi niz neuspeha u ratu protiv Rusije, a Evropa i Sjedinjene Američke Države se muče da osiguraju nove pakete vojne pomoći Kijevu, pažnja se već sve više usmerava na pretnju koju bi Kremlj mogao da predstavlja za NATO ako se sukob u Ukrajini "zamrzne".
U vrlo oštrom nedavnom izveštaju, uticajni nemački tink-tenk "German Council on Foreign Relations" tvrdi da vojni savez mora biti spreman da obrani se od ruske ofanzive u roku od šest do deset godina. Ipak, Jacek Sjevera, šef poljske Kancelarije za nacionalnu sigurnost i visoki zvaničnik u kabinetu predsednika Andrzeja Dude, smatra da se u tom izveštaju verojatno podcenjuje hitnost situacije.
NUKLEARNA BORBA SA AMERIKOM JE KLJUČ! Stručnjak objasnio zašto Rusija ne može biti poražena u Ukrajini
JEZIVO STANJE MEĐU UKRAJINSKIM VOJNICIMA: Marinci u očaju, neki došli na front posle samo tri nedelje obuke, ima i onih koji ne znaju da plivaju
TEŠKA RAZMENA VATRE NA FRONTU! Ukrajinci poslali jato dronova, Rusi pored bespilotnih letelica lansirali i projektile S-300
- Nažalost, ova analiza je u skladu sa studijama nastalima u SAD-u - rekao je on za poljski katolički list Naš Dzjenik, kako prenosi britanski Tajms.
- Ipak, po mom mišljenju, vremenski okvir koji su predstavili nemački analitičari je previše optimističan. Ako želimo da izbegnemo rat, zemlje NATO-a na istočnom krilu trebalo bi da usvoje kraći, trogodišnji vremenski horizont kako bi se pripremile za sukob - upozorio je.
- To je vremenski okvir u kojem moramo da stvorimo sposobnost na istočnom krilu, koja bi dala jasan signal za odvraćanje od agresije. Ruska industrija oružja radi u tri smene i može da obnovi svoje resurse u naredne tri godine - istakao je Sjevera.
Zabrinutost za baltičke zemlje
Otkako je u februaru prošle godine započela ruska invazija punog opsega na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i nekoliko visokopozicioniranih zvaničnika njegovog režima više su puta aludirali na moguće dugoročne planove vezane uz najistočnije države članice NATO-a. U tom smislu, postoji posebno velika zabrinutost vezana uz tri baltičke zemlje - Estoniju, Litvaniju i Letoniju - koje su sve ruske vlasti i vladavine od ranog 18. veka smatrale delom sfere uticaja Moskve i "bliskog inostranstva".
U maju je ruski ministar obrane Sergej Šojgu izjavio da će režim izgraditi nove baze i 12 novih "jedinica ili divizija" u svom Zapadnom vojnom okrugu u blizini istočnog krila NATO-a kao odgovor na poteze Finske i Švedske da se pridruže NATO savezu. Snažan otpor Ukrajine je te planove odgodio za doglednu budućnost, a velika većina ruskih borbenih snaga zapela je u ratu iscrpljivanja.
Ipak, mnogi analitičari i visoki zvaničnici NATO-a zabrinuti su da zapadni vojni savez ima vrlo ograničen vremenski okvir za jačanje svoje obrane dok Rusija ubrzava svoju vojnu industrijsku proizvodnju i izgrađuje mobilizacijsku mašineriju koja bi mogla da održi ili poveća broj vojnika u godinama koje dolaze.
U strastvenom govoru na godišnjoj spoljnopolitičkoj konferenciji Kerber-Štiftunga u Berlinu prošle nedelje Gabrijelius Landsbergis, litavski ministar spoljnih poslova, rekao je da je Rusija već u ratu sa Zapadom i na putu da obnovi svoje vojne kapacitete uz granice NATO-a.
Kristijan Meling i Torben Šuc iz tink-tanka "German Council on Foreign Relations" u nedavnom su izveštaju, na koje je referirao i Sjevera, naveli da je savez u "trci s vremenom" kako bi mogao da se odbrani od ruskog napada, koji bi mogao da usledi za, kako su procenili, šest godina.
U izveštaju je navedeno kako NATO mora da bude sposoban za vođenje velikog rata s Rusijom u roku od pet do devet godina, kako bi uskratio Moskvi bilo kakvu mogućnost da proširi svoj rat protiv Ukrajine na konfrontaciju sa zapadnim vojnim savezom.
Upozorenje nemačkih autora
Autori su takođe, između ostaloga, istakli kako NATO riskira da će morati da sustiže Rusiju, uprkos katastrofalnom ratu Moskve u Ukrajini. Rusija, kako je navedeno, "predstavlja najveću i najhitniju pretnju zemljama NATO-a", a savez je, kako su ocenili, u trci s vremenom.
- Kad prestanu intenzivne borbe u Ukrajini, režimu u Moskvi će možda trebati tek šest do deset godina da rekonstruiše svoje oružane snage. Unutar tog vremenskog okvira, Nemačka i NATO moraju da omoguće svojim oružanim snagama sposobnost za odvraćanje i, ako je potrebno, borbu protiv Rusije. Tek tada će biti u poziciji da smanje rizik od ponovnog izbijanja rata u Europi - navodi se u izveštaju.
- Ako Moskva uspe da osposobi svoje oružane snage nakon samo šest godina, NATO-u će biti sve teže da je sustigne - dodaje se.
U odvojenom upozorenju u ponedjeljak, Bela kuća je poručila da je ponestalo i novca, a gotovo i vremena za isporuke više oružja Ukrajini, te je pozvala Kongres da odobri nastavak finansiranja.
Upozorenje se navodi u pismu šefovima Kongresa, u kojem se tvrdi da bi neodobravanje dodatnog finansiranja jednostavno "pomelo Ukrajinu na bojnom polju, ne samo dovodeći u opasnost dobitke koje je Ukrajina ostvarila, već povećavajući verovatnoću ruskih vojnih pobeda".