Divlja gradnja kod Bajdine padine najveći uzrok ekološke ugroženosti: Trenutna situacija u ovom delu Mirijeva šteti zdravlju građana
Bajdina padina, zapušteni prostor od 66 hektara u beogradskom naselju Mirijevo, simbol je problema neplanske izgradnje i ekološke devastacije.
Ovo nekada uređeno poljoprivredno zemljište danas je poprište divljih deponija, zaraslog korova i okolnih bespravnih objekata, što dodatno pogoršava ionako ugroženi ekosistem. Situacija je postala alarmantna, jer nekontrolisana gradnja ne samo da narušava izgled i funkcionalnost prostora, već direktno ugrožava sigurnost stanovnika, povećavajući rizik od klizišta.
Divlja gradnja i ekološke posledice
Godinama unazad, Bajdina padina je postala meta bespravnih investitora, čije nekontrolisane aktivnosti narušavaju prirodnu strukturu terena. Izgradnja bez prethodne geološke analize i plana ugrožava stabilnost zemljišta, a rezultati su već vidljivi – pukotine u tlu, zasićenje vode i klizišta koja prete kako bespravno sagrađenim objektima, tako i okolnim naseljima.
Pored rizika od klizišta, divlja gradnja doprinosi uništavanju vegetacije, zagađenju vazduha i vode, kao i stvaranju otpada koji nema adekvatan način odlaganja. Trenutno stanje čini ovaj prostor praktično neupotrebljivim za društvene ili rekreativne aktivnosti, dok se istovremeno gubi prilika za održiv razvoj koji bi koristio svim stanovnicima Mirijeva.
Urbanizacija kao ključ rešenja
Plan detaljne regulacije Bajdine padine predstavlja jedini način da se zaustavi dalja degradacija ovog prostora. Urbanizacija, zasnovana na stručno izrađenim planovima i održivim rešenjima, omogućila bi stvaranje funkcionalnog i sigurnog okruženja koje istovremeno štiti prirodu i unapređuje kvalitet života građana.
Jedan od ključnih aspekata plana jeste pošumljavanje koje će obuhvatiti četvrtinu površine, sa posebnim fokusom na delove terena označene kao klizišta. Ovo neće samo stabilizovati tlo, već će i unaprediti kvalitet vazduha i stvoriti ekološku ravnotežu. Umesto nekontrolisanog rasta šiblja i samoniklog rastinja, šume i parkovi biće pažljivo uređeni kako bi pružili i funkcionalnu i estetsku vrednost.
Planirana gradnja: Red, sigurnost i održivost
Za razliku od sadašnje situacije, urbanizacija predviđa izgradnju stambenih objekata, ali uz poštovanje strogo definisanih standarda. Svi građevinski radovi biće sprovedeni u skladu sa analizom terena i urbanističkim pravilnicima, čime će se eliminisati rizik od klizišta. Pored stambenih zgrada, planom su predviđeni i obrazovni, kulturni i javni objekti, čime će se obezbediti bolje povezan urbanistički koncept za Mirijevo.
Jednako važan segment jeste uspostavljanje zelenih površina - parkova, igrališta i prostora za rekreaciju. Ove zone neće biti samo estetski doprinos već i ključan element za očuvanje prirodnih resursa i podizanje kvaliteta života svih generacija.
Posledice neplanske izgradnje i prilika za novi početak
Neplansko širenje naselja bez kontrole dovodi do trajnih ekoloških i infrastrukturnih problema, dok urbanizacija omogućava transformaciju Bajdine padine u primer održivog razvoja. Savremeni urbanistički pristup nudi rešenja koja kombinuju zaštitu prirode sa potrebama lokalnog stanovništva, stvarajući zdraviju i sigurniju sredinu.
Ukoliko se Bajdina padina prepusti daljem neplanskom razvoju, rizik od klizišta, zagađenja i uništavanja prostora samo će rasti. S druge strane, sprovođenje urbanizacije omogućiće kontrolu nad gradnjom, zaštitu prirodnih vrednosti i stvaranje prostora koji će generacijama koristiti kao zelena oaza i mesto za zajednički život.
Urbanizacija Bajdine padine nije samo pitanje razvoja – to je prilika za stvaranje sigurnije i zdravije budućnosti za sve građane Beograda.
750 ha šume kao zaštita od deponije
Potez Bajdina predstavlja veliku deponiju raznoraznog otpada, koja uzrokuje izlivenje fekalija i širenje smrada, stvarajući ozbiljan izvor zaraze za Mirijevo. Bajdina se nalazi između Mirijeva 2 i deponije, dok su Mirijevo 3 i 4, koji su najgušće naseljeni delovi, pozicionirani direktno prema deponiji, van dometa planiranog poteza Bajdina.
Planom generalne regulacije sistema zelenih površina predviđeno 750 ha šume koja se nalazi između Mirijeva i deponije, kako bi se u stvarnosti zaštitilo celo naselje i okolna naselja od negativnog uticaja deponij.
Važno je napomenuti da je planirani potez od 750 ha šuma, zbog svoje pozicije i namene, višestruko jeftiniji za otkup u odnosu na zemljište na potezu Bajdina, a značajan deo ove površine već sada čini šumsko područje.
