Дивља градња код Бајдине падине највећи узрок еколошке угрожености: Тренутна ситуација у овом делу Миријева штети здрављу грађана
Бајдина падина, запуштени простор од 66 хектара у београдском насељу Миријево, симбол је проблема непланске изградње и еколошке девастације.
Ово некада уређено пољопривредно земљиште данас је поприште дивљих депонија, зараслог корова и околних бесправних објеката, што додатно погоршава ионако угрожени екосистем. Ситуација је постала алармантна, јер неконтролисана градња не само да нарушава изглед и функционалност простора, већ директно угрожава сигурност становника, повећавајући ризик од клизишта.
Дивља градња и еколошке последице
Годинама уназад, Бајдина падина је постала мета бесправних инвеститора, чије неконтролисане активности нарушавају природну структуру терена. Изградња без претходне геолошке анализе и плана угрожава стабилност земљишта, а резултати су већ видљиви – пукотине у тлу, засићење воде и клизишта која прете како бесправно саграђеним објектима, тако и околним насељима.
Поред ризика од клизишта, дивља градња доприноси уништавању вегетације, загађењу ваздуха и воде, као и стварању отпада који нема адекватан начин одлагања. Тренутно стање чини овај простор практично неупотребљивим за друштвене или рекреативне активности, док се истовремено губи прилика за одржив развој који би користио свим становницима Миријева.
Урбанизација као кључ решења
План детаљне регулације Бајдине падине представља једини начин да се заустави даља деградација овог простора. Урбанизација, заснована на стручно израђеним плановима и одрживим решењима, омогућила би стварање функционалног и сигурног окружења које истовремено штити природу и унапређује квалитет живота грађана.
Један од кључних аспеката плана јесте пошумљавање које ће обухватити четвртину површине, са посебним фокусом на делове терена означене као клизишта. Ово неће само стабилизовати тло, већ ће и унапредити квалитет ваздуха и створити еколошку равнотежу. Уместо неконтролисаног раста шибља и самониклог растиња, шуме и паркови биће пажљиво уређени како би пружили и функционалну и естетску вредност.
Планирана градња: Ред, сигурност и одрживост
За разлику од садашње ситуације, урбанизација предвиђа изградњу стамбених објеката, али уз поштовање строго дефинисаних стандарда. Сви грађевински радови биће спроведени у складу са анализом терена и урбанистичким правилницима, чиме ће се елиминисати ризик од клизишта. Поред стамбених зграда, планом су предвиђени и образовни, културни и јавни објекти, чиме ће се обезбедити боље повезан урбанистички концепт за Миријево.
Једнако важан сегмент јесте успостављање зелених површина - паркова, игралишта и простора за рекреацију. Ове зоне неће бити само естетски допринос већ и кључан елемент за очување природних ресурса и подизање квалитета живота свих генерација.
Последице непланске изградње и прилика за нови почетак
Непланско ширење насеља без контроле доводи до трајних еколошких и инфраструктурних проблема, док урбанизација омогућава трансформацију Бајдине падине у пример одрживог развоја. Савремени урбанистички приступ нуди решења која комбинују заштиту природе са потребама локалног становништва, стварајући здравију и сигурнију средину.
Уколико се Бајдина падина препусти даљем непланском развоју, ризик од клизишта, загађења и уништавања простора само ће расти. С друге стране, спровођење урбанизације омогућиће контролу над градњом, заштиту природних вредности и стварање простора који ће генерацијама користити као зелена оаза и место за заједнички живот.
Урбанизација Бајдине падине није само питање развоја – то је прилика за стварање сигурније и здравије будућности за све грађане Београда.
750 ха шуме као заштита од депоније
Потез Бајдина представља велику депонију разноразног отпада, која узрокује изливење фекалија и ширење смрада, стварајући озбиљан извор заразе за Миријево. Бајдина се налази између Миријева 2 и депоније, док су Миријево 3 и 4, који су најгушће насељени делови, позиционирани директно према депонији, ван домета планираног потеза Бајдина.
Планом генералне регулације система зелених површина предвиђено 750 ха шуме која се налази између Миријева и депоније, како би се у стварности заштитило цело насеље и околна насеља од негативног утицаја депониј.
Важно је напоменути да је планирани потез од 750 ха шума, због своје позиције и намене, вишеструко јефтинији за откуп у односу на земљиште на потезу Бајдина, а значајан део ове површине већ сада чини шумско подручје.
