RODITELJI, OBAVEZNO PROČITAJTE! Sve što treba da znate o novom Pravilniku i društveno korisnom radu svoje dece

Danas počinje primena Pravilnika o društveno korisnom radu, koji je stupio na snagu 15. septembra, a mišljenje javnosti je podeljeno. Dok jedni podržavaju Pravilnik i smatraju da će pozitivno uticati na đake, drugi se pitaju kako će čišćenje, farbanje i nošenje torbe žrtvama nasilničkog ponašanja pomoći u resocijalizaciji dece koja imaju problema sa ovim vidom ponašanja. 

Prema Pravilniku o društveno korisnom radu, za lakše prestupe kao što su neprimereno odevanje, prljanje učionice, uništavanje školskog pribora druga, učeniku se može odrediti da čisti učionicu, biblioteku, produženi boravak, trpezarije, svečane sale, da obavlja administrativne poslove.

Pravilnik predviđa da će, za teže prestupe, kao što su nasilje u školi, vređanje nastavnika, pušenje, droga i alkohol u školi, dopisivanje ocena u dnevnik, učenik uporedo sa izricanjem vaspitne mere morati da pomaže domaru, čisti sneg, lišće, farba ogradu u školskom dvorištu, pomaže u organizovanju određenih tribina. Učenik koji pretuče vršnjaka moraće da pomogne povređenom drugu, ukoliko mu on dozvoli, da mu nosi torbu i zajedno sa njim radi domaće zadatke.

Društveno - koristan rad trajaće od 15 do 45 minuta dnevno, a u rad će biti uključeni i roditelji učenika. Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu u Ministarstvu prosvete kažu da će roditelj snositi odgovornost u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Zakonom je predviđeno da škola podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, a angažovanje učenika će se uzimati u obzir i prilikom utvrđivanja ocene iz vladanja.

Kriminolog Biljana Kikić Grujić iz „Targeta“ Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih apsolutno podržava ovaj Pravilnik i naglašava da je ovo samo jedna deo u ukupnom paketu mera koje će se primeniti.

- Potreban je neki vid sankcije za neprihvatljivo ponašanje kod dece – ističe Grujić.

Grujićeva negira bilo kakve negativne efekte jer će se dete iskupiti za loše ponašanje čineći nešto dobro i društveno korisno.

- Ne smemo zaboraviti da je društveno korisni rad jedna od mera, a mi i dalje imamo mere pojačanog nadzora nad tim detetom – priča nam Grujić.

Spajanje deteta koje ima problem sa nasilničkim ponašanjem i žrtve, Grujićeva vidi kao jedan proces medijacije.

- Glavni problem naše dece je što su generalno asocijalna i nemaju ni svest šta znači nekom činiti loše, jer nemaju potrebu za druženjem – kaže Grujićeva, a kao uzrok navodi to što deca žive sve više u nekom virtuelnom svetu – Deca su sve više na društvenim mrežama, sve manje se igraju na ulici. Svoje odnose poistovećuju sa četovanjem i druženjem na društvenim mrežama i pravi kontakt im zapravo nedostaje. Čak i mladi koji sede po kafićima, drže telefone u rukama i sve manje imaju kontakt jedni sa drugima.

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da su škole nemoćne i da ne znaju kako da disciplinuju učenike, naročito ukoliko roditelji neće da sarađuju. On kaže da treba izbegavati termin nasilnik, ali smatra da je novi Pravilnik napredak u borbi protiv vršnjačkog nasilja.

- Ovo je dobar korak, ali to je samo početak, da se dobije bar mehanizam kojim će se reagovati na neprimereno ponašanje – kaže nam Milivojević.

Milivojević kaže da spajanju dece koja su se ponašala nasilno i žrtve nasilja, mora da prethodi medijacija koju predvodi neko treće dete koje će razgovarati sa dva deteta u sporu i sprečiti neprijateljstvo i prezir.

Psiholog i narodni poslanik Aleksandra Janković obrazlaže dobre i loše strane novog Pravilnika.

- To je samo jedna od mera koje mogu da doprinesu smanjenju vršnjačkog nasilja. Mora da se vodi jedna globalna kampanja čiji će deo biti i ovaj Pravilnik – kaže Janković.

Na naše pitanje može li izlaganje nasilnika društveno korisnom radu, zapravo doneti kontarefekte, Janković kaže:

- Kada postoji neko ko je sklon vršnjačkom nasilju vi ne možete da poštujete prava osobe koja ne poštuje prava one zajednice u kojoj se nalazi. Neka vrsta sankcije mora da postoji. Sve će zavisiti od onog ko će Pravilnik da sprovodi. U nekim slučajevima ne bi bilo loše ni da se ponovo pojavi ta institucija „stuba srama“. Koliko god to delovalo negativno na prvi pogled, ova sankcija ima svog smisla, ukoliko će dugoročno da dovede do promene ponašanja nasilnika.Janković ističe da u školama već dugo postoji kriza autoriteta i ideja poštovanja prema bilo kome. Mora da se vrati autoritet škole i da se među decom razvije ideja da neko nadzire njihovo ponašanje i da neko može da ih sankcioniše.

U kojoj meri spajanje žrtve i nasilnika može biti traumatično po žrtvu i izazvati negativnu reakciju kod kod nasilnika, Janković kaže:

- Pitanje je ko i kako će se taj proces kontrolisati. Generalno, ideja spajanja nasilnika i žrtve u ranom periodu je pogrešna, ali negde u nekom procesu resocijalizacije gde nasilnik treba da se umiri, a žrtva da se osnaži, njihova međusobna komunikacija može da bude i lekovita. U nekoj perspektivi, oni bi mogli da razviju odnos i ne ostanu žrtva i nasilnik, nego deca koja rade neki zajednički posao.

Janković zaključuje da su u pitanju vrlo osetljive stvari i da je pitanje ko će i kako sprovoditi čitav proces.

Još dok je bio u izradi, Pravilnik je bio važna tema Druge konferencije o vršnjačkom nasilju koju je u maju ove godine organizovalo Udruženje ,,Drug nije meta!" koje se još od 2015. godine bavi prevencijom vršnjačkog nasilja. Tom prilikom dr Smiljka Tomanović profesorka na Filozofskom fakultetu, odeljenja za socijologiju, istakla je kako je problematično dovoditi u vezu društveno-koristan rad i sankcionisanje sa jedne strane, a sa druge strane kako stigmatizacija i nasilnika i žrtve jesu u osnovi malog broja učenika koji se odluče da vršnjačko nasilje prijave. Detaljnije pogledajte u video prilogu: