Alarmantan pad interesovanja za poljoprivredne škole: Sve manje đaka upisuje ove smerove, a pojedini obrazovni profili suočavaju se sa potpunim gašenjem - Glavni problem nedostatak učenika

Mreža srednjih škola koje u Srbiji obrazuju kadrove za poljoprivredu, proizvodnju i preradu hrane i dalje je formalno razvijena, ali je u praksi sve ugroženija. Đaci danas mogu da se upišu u više od 50 škola na ukupno 13 stručnih profila, ali veliki broj mesta ostaje nepopunjen. Ukupna popunjenost ovih ustanova na nivou Srbije kreće se između 60 i 65 odsto, a u mnogim školama zbog slabog interesovanja đaka dolazi do gašenja pojedinih smerova i preorijentacije na druge oblasti.

Na ozbiljnost problema ukazuju i podaci sa terena. Tako se, prema navodima sagovornika, na smeru prerađivač mleka u celoj zemlji školuje svega 17 učenika – 11 u Mlekarskoj školi u Pirotu i šestoro u Šapcu. U Vinarskoj školi „Sveti Trifun“ u Aleksandrovcu, gradu poznatom po vinogradarstvu i sa oko 70 vinarija, ugašen je smer vinar-vinogradar pošto je prošle godine za njega bilo zainteresovano samo jedno dete. Taj profil danas, pod nazivom tehničar vitikulture i enologije, postoji još jedino u Irigu.

Predsednik Zajednice srednjih škola u poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane i direktor Vinarske škole u Aleksandrovcu Branko Rajčić kaže da se gotovo sve ustanove koje školuju poljoprivredne tehničare nalaze u teškom položaju. Prema njegovim rečima, jedino se škole u Šumadiji još nekako održavaju, dok se u centralnoj, jugoistočnoj i južnoj Srbiji suočavaju sa ozbiljnim padom interesovanja i neizvesnom budućnošću.

Kao jedno od mogućih rešenja Rajčić predlaže stipendiranje đaka, po uzoru na dualno obrazovanje, kako bi država dodatno motivisala učenike da upisuju ove profile. On upozorava i na dugogodišnje sistemske probleme – od nerešenog pitanja školskog zemljišta, koje je u državnom vlasništvu, do izostanka pomoći za obnovu mehanizacije, zbog čega pojedine škole i dalje rade sa traktorima starim i po 30 do 40 godina.

Pored toga, škole se suočavaju i sa promenjenim odnosom mladih prema poljoprivredi. Sagovornici navode da današnja deca sve manje žele da rade na školskim ekonomijama, u plastenicima ili štalama, dok su oni koji za to pokažu interesovanje neretko izloženi stereotipima i podsmehu vršnjaka.

Među poznatijim školama koje se bore sa upisom je i Mlekarska škola u Pirotu, gde učenici u školskoj radionici proizvode i čuveni pirotski kačkavalj. Direktor Nenad Đorđević kaže da je interesovanje za ove profile slabo, ali da je škola pokušala da ga poveća finansijskom podrškom učenicima. Tako đaci na smeru prerađivač mleka dobijaju po 12.000 dinara, što je, kako navodi, pomoglo da se taj profil sačuva od gašenja. Nešto veće interesovanje postoji za smer veterinarski tehničar, ali je i tu popunjenost na nivou Srbije svega oko 63 odsto.

Za razliku od unutrašnjosti, situacija je nešto povoljnija u Beogradu i Vojvodini. Poljoprivredna škola „Beograd“ uspeva da popuni sva mesta, a najveće interesovanje vlada za smer veterinarski tehničar, kao i za tehničara hortikulture. Direktor škole Dragana Benović navodi da učenici sa ovih smerova kasnije lakše nastavljaju školovanje ili pronalaze posao, dok je najmanje interesovanje za smer mesar, iako je on veoma tražen na tržištu rada.

Bolja situacija je i u Vojvodini, gde poljoprivredne škole dobijaju podršku pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Ta sredstva omogućavaju ulaganja u mehanizaciju, vozni park i objekte, što školama olakšava opstanak i održavanje nastave.

Sagovornici upozoravaju da bez jače institucionalne podrške, finansijskih podsticaja i promene odnosa prema poljoprivrednim zanimanjima, srednje poljoprivredne škole u Srbiji teško mogu da zadrže postojeće profile, a još manje da privuku nove generacije učenika. U zemlji koja se oslanja na poljoprivredu kao važan privredni sektor, to bi moglo da ostavi dugoročne posledice i na obrazovni sistem i na sam agrar.