Biće snega do kolena u Srbiji ponovo: Nova prognoza vremena će vam bukvalno "srušiti sneška" - scenario sa početka godine preti, snežni talas će opet okovati našu zemlju

Dok se proleće 2026. ubrzano približava i temperatura u celom regionu raste, meteorolozi širom sveta već razmatraju sledeću zimsku sezonu i pokušavaju da predvide kakvo nas vreme čeka od decembra 2026. do februara 2027. godine. Dugoročne klimatske prognoze zasnivaju se na globalnim obrascima koji povezuju temperaturu okeana, atmosferske cirkulacije i poznate klimatske oscilacije, što pomaže stručnjacima da procene generalne trendove, čak i ako tačna predviđanja za svaki dan ili mesec nisu moguća više od pola godine unapred.

Jedan od ključnih globalnih fenomena koji utiču na sezonske klimatske obrasce je onaj koji naučnici nazivaju ENSO, odnosno El Ninjo–Južna oscilacija (El Niño–Southern Oscillation). Reč je o cikličnim promenama temperature morske površine i povezanih atmosferskih uslova u tropskom delu Tihog okeana. Kada su vode tog dela Pacifika toplije nego obično, govorimo o fenomenu El Ninjo - ovo ime potiče sa španskog jezika i znači "dečak". El Ninjo utiče na vetrove, padavine i temperature širom planete, često dovodeći do povećanja prosečnih globalnih temperatura i promena u obrascima padavina. Suprotna faza, poznata kao La Ninja ("devojčica" na španskom), opisuje situaciju kada su površinske vode u istoj oblasti hladnije nego obično, pa se efekti na vreme i klimu razlikuju od onih tokom El Ninjo uslova. Postoji i ENSO-neutralno stanje, koje znači da ni El Ninjo ni La Ninja ne dominiraju, pa globalni klimatski uticaji nisu ni ekstremno zagrevanje ni ekstremno hlađenje.

Trenutni klimatski signali pokazuju da se faza La Ninje, koja je dominirala prethodnim godinama, postepeno smanjuje, a meteorolozi predviđaju da bi do kasnog leta ili jeseni 2026. godine u tom delu Pacifika moglo da se razvije El Ninjo, odnosno faza zagrevanja površinskih voda. Ovakva promena u klimatskom obrascu može imati dalekosežne posledice na globalno vreme, uključujući i ono što ćemo iskusiti sledeće zime.

Meteorolozi često govore i o onome što zovu "bariјera predvidivosti u proleće", odnosno o teškoći da se sa visokim stepenom pouzdanosti predvide klimatski obrasci nekoliko meseci unapred dok traje proleće. U ovom delu godine atmosfera i okean utiču jedan na drugi na vrlo promenljiv način, pa su rane prognoze za zimu i dalje podložne određenoj neizvesnosti.

Globalne klimatske organizacije, uključujući Svetsku meteorološku organizaciju (WMO), ukazuju da bi, ukoliko El Ninjo zaista ojača tokom 2026. godine, zima u Evropi i regionu mogla bi biti toplija od proseka. El Ninjo sistemi obično podižu srednje temperature vazduha i smanjuju učestalost najnižih zimskih temperaturnih rekorda, što bi u praksi moglo značiti da će u Srbiji uslovi u decembru, januaru i februaru biti blaži nego u tipičnim zimama iz prošlih decenija. To ne znači da neće biti hladnih talasa, ali su produženi periodi ekstremnih hladnoća manje verovatni, posebno u nižim predelima zemlje.

Klimatski modeli takođe sugerišu da bi snežne padavine u Srbiji mogle biti raspoređene na drugačiji način nego ranije. Ako dođe do El Ninjo uticaja na globalnu klimu, umerenije temperature mogu smanjiti učestalost dugotrajnog snega u ravničarskim i nižim planinskim predelima, dok bi planinske oblasti i dalje mogle doživeti značajan sneg ako lokalni atmosferski uslovi, poput pritoka hladnih frontova sa severa ili severoistoka, to omoguće. U prevodu, iako bismo mogli videti manje zimskih oluja širom nižih delova Srbije, nema garancija da će izostati svi snežni dani, posebno u višim predelima.

Uz ENSO obrasce, postoje i druge atmosferske oscilacije koje utiču na evropsku klimu, poput oscilacije severnog Atlantskog okeana (NAO), ali su one takođe teško predvidive više od nekoliko meseci unapred. Uprkos tome, klimatske projekcije ukazuju da bi sledeća zima mogla biti deo dugoročnog trenda globalnog zagrevanja, gde su prosečne temperature veće nego pre nekoliko decenija, a ekstremni događaji, poput naglih promena vremena, potencijalno učestaliji.

Važno je napomenuti da globalno zagrevanje utiče na sve aspekte klime, pa to uključuje i sezonske obrasce kao što su zime. Iako ne možemo sa sigurnošću reći da li će svaki januar biti topliji od prethodnog, opšti trend ukazuje na to da prosečne temperature rastu, što se u kombinaciji sa fenomenima poput El Ninjo fenomena može manifestovati kroz blaže zime sa promenljivim snežnim padavinama.

Klimatski stručnjaci i meteorolozi nastaviće da prate razvoj ENSO stanja i druge ključne indikatore tokom 2026. godine jer će se preciznije prognoze za zimu 2026/2027 formirati tek do kraja leta i jeseni, kada modeli imaju veći nivo pouzdanosti. Do tada, na osnovu trenutnih podataka, može se očekivati da zima u Srbiji bude toplija i promenljivija u odnosu na uobičajene sezonske obrasce, uz mogućnost snega u planinskim predelima, ali šire posmatrano, ređe i slabije snežne epizode u ravničarskim regionima nego što je to bio slučaj u nekim ranijim godinama, pa i decenijama.

Šta otprilike čeka Srbiju naredne sezone?

Trenutni klimatski signali, sezonski modeli i globalni trendovi ukazuju na to da bi zima 2026/2027 mogla biti drugačija od onoga na šta smo navikli, ali ne nužno ekstremna u klasičnom smislu kakvu su nekada imali naši stari.

Meteorolozi podsećaju da dugoročne prognoze više od pola godine unapred sa sobom nose neizvesnost, jer globalna klima zavisi od kompleksnih sistema kao što je gorepomenuti ENSO.

Kako smo objasnili ranije u tekstu, trenutno se La Ninja polako povlači, a modeli sugerišu mogućnost da se pojavi ili ojača El Ninjo kasnije tokom 2026. godine, što bi moglo "pogurati" globalne temperature nešto iznad proseka.

ECMWF daje konkretniju prognozu vremena

U prošlim sezonama, poput ove koja se uskoro i zvanično završava, zabeležili smo slike koje je Srbija upamtila malo drugačije - sneg je padao zapravo sporadično pogotovo krajem sezone i brzo se topio, čak i tokom praznika poput Nove godine, što je u gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša postalo sve češća pojava. U nekim slučajevima snežni pokrivač u nižim predelima većinski jedva da se zadržao dan ili dva, dok su planinski delovi poput Kopaonika i Zlatibora, i dalje uglavnom zabeleženi belinom.

Jedino možda je talas sa početka godine ličio na "pravu" zimu, kada je cela Srbija bila pod snegom. Međutim i to nije bilo dugog maha kada se realno sagleda.

Za sezonu 2026/2027, klimatski modeli Evropskog centra za prognoze srednjeg dometa (ECMWF) ukazuju na kompleksnu sliku vremena u Evropi i srednjem geografskom pojasu koji obuhvata i Balkan. Ti modeli daju određene indikacije da bi centar kontinenta, uključujući i Balkan, mogao videti povećanu verovatnoću snežnih epizoda u određenim mesecima zime, posebno u periodima kada će prevladavati hladni vazdušni tokovi sa severoistoka. To znači da bi, (iako su u globalu zime toplije nego ranije) Srbiju tokom januara i februara mogli zahvatiti pravi snežni talasi (poput ovogodišnjih), posebno u planinskim delovima i na višim nadmorskim visinama.

S druge strane, niži i ravničarski predeli mogu doživeti snežne epizode koje su kraće i ređe, a često će se pretvarati u kišu ili susnežicu ukoliko temperature ostanu iznad nule. To se poklapa sa sve izraženijim trendom u poslednjih nekoliko sezona kada se snežni pokrivač zadržavao kraće nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija, a dani sa temperaturama ispod nule - tzv. ledeni dani - postaju ređa pojava van planinskih krajeva.

Prema meteorolozima, u pojedinim zimskim mesecima može doći do prodora hladnih vazdušnih masa koje donose oluje i snežne padavine, ali je ukupna sezonska slika verovatnije blaža i promenljivija, sa periodima snega koji su manje intenzivni i kraći nego što su nekada bili. Ovo se slaže i sa generalnim trendom ograničenog snežnog pokrivača tokom novogodišnjih praznika, gde sve češće temperature ostaju iznad nule, pa se sneg ne zadržava.

Klimatske promene koje utiču na region, između ostalog, dovode do smanjenja broja dana sa dugotrajnim hladnoćama i težeg zadržavanja snega na tlu. Uprkos tome, meteorolozi poručuju da se ne može svakako isključiti pojava snega u dužim intervalima čak i u nižim predelima, posebno ako se tokom zime uspostave povoljniji uslovi za tako nešto - kao što su određeni obrasci atmosferske cirkulacije koji "guraju" hladan vazduh sa severa ili severoistoka.

Sve u svemu, premda se zima 2026/2027 najavljuje kao toplija i generalno blaža nego neke ranije, što je sada već trend iz godine u godinu, međutim postoji realna mogućnost da Srbija doživi snežne epizode poput ovosezonske u ključnim zimskim mesecima, naročito u planinskim oblastima i u periodima kada hladni frontovi preuzmu kontrolu nad vremenom. Ta kombinacija tople sezone i mogućih hladnih talasa čini predstojeću zimsku sezonu neizvesnom i promenljivom, ali i zanimljivom za praćenje, kako meteorologa, tako i svih onih koji žele pravi snežni pokrivač i zimske dane.

Zaključak se sam nameće, ukoliko ste mislili da je zima 2025/2026 bila izuzetno promenljivog karaktera i puna naglih preokreta, sačekajte da vidite šta nam tek donosi zima 2026/2027, biće izgleda - svega.