Биће снега до колена у Србији поново: Нова прогноза времена ће вам буквално "срушити снешка" - сценарио са почетка године прети, снежни талас ће опет оковати нашу земљу

Док се пролеће 2026. убрзано приближава и температура у целом региону расте, метеоролози широм света већ разматрају следећу зимску сезону и покушавају да предвиде какво нас време чека од децембра 2026. до фебруара 2027. године. Дугорочне климатске прогнозе заснивају се на глобалним обрасцима који повезују температуру океана, атмосферске циркулације и познате климатске осцилације, што помаже стручњацима да процене генералне трендове, чак и ако тачна предвиђања за сваки дан или месец нису могућа више од пола године унапред.

Један од кључних глобалних феномена који утичу на сезонске климатске обрасце је онај који научници називају ЕНСО, односно Ел Нињо–Јужна осцилација (Ел Niño–Southern Oscillation). Реч је о цикличним променама температуре морске површине и повезаних атмосферских услова у тропском делу Тихог океана. Када су воде тог дела Пацифика топлије него обично, говоримо о феномену Ел Нињо - ово име потиче са шпанског језика и значи "дечак". Ел Нињо утиче на ветрове, падавине и температуре широм планете, често доводећи до повећања просечних глобалних температура и промена у обрасцима падавина. Супротна фаза, позната као Ла Ниња ("девојчица" на шпанском), описује ситуацију када су површинске воде у истој области хладније него обично, па се ефекти на време и климу разликују од оних током Ел Нињо услова. Постоји и ЕНСО-неутрално стање, које значи да ни Ел Нињо ни Ла Ниња не доминирају, па глобални климатски утицаји нису ни екстремно загревање ни екстремно хлађење.

Тренутни климатски сигнали показују да се фаза Ла Ниње, која је доминирала претходним годинама, постепено смањује, а метеоролози предвиђају да би до касног лета или јесени 2026. године у том делу Пацифика могло да се развије Ел Нињо, односно фаза загревања површинских вода. Оваква промена у климатском обрасцу може имати далекосежне последице на глобално време, укључујући и оно што ћемо искусити следеће зиме.

Метеоролози често говоре и о ономе што зову "баријера предвидивости у пролеће", односно о тешкоћи да се са високим степеном поузданости предвиде климатски обрасци неколико месеци унапред док траје пролеће. У овом делу године атмосфера и океан утичу један на други на врло променљив начин, па су ране прогнозе за зиму и даље подложне одређеној неизвесности.

Глобалне климатске организације, укључујући Светску метеоролошку организацију (WMO), указују да би, уколико Ел Нињо заиста ојача током 2026. године, зима у Европи и региону могла би бити топлија од просека. Ел Нињо системи обично подижу средње температуре ваздуха и смањују учесталост најнижих зимских температурних рекорда, што би у пракси могло значити да ће у Србији услови у децембру, јануару и фебруару бити блажи него у типичним зимама из прошлих деценија. То не значи да неће бити хладних таласа, али су продужени периоди екстремних хладноћа мање вероватни, посебно у нижим пределима земље.

Климатски модели такође сугеришу да би снежне падавине у Србији могле бити распоређене на другачији начин него раније. Ако дође до Ел Нињо утицаја на глобалну климу, умереније температуре могу смањити учесталост дуготрајног снега у равничарским и нижим планинским пределима, док би планинске области и даље могле доживети значајан снег ако локални атмосферски услови, попут притока хладних фронтова са севера или североистока, то омогуће. У преводу, иако бисмо могли видети мање зимских олуја широм нижих делова Србије, нема гаранција да ће изостати сви снежни дани, посебно у вишим пределима.

Уз ЕНСО обрасце, постоје и друге атмосферске осцилације које утичу на европску климу, попут осцилације северног Атлантског океана (НАО), али су оне такође тешко предвидиве више од неколико месеци унапред. Упркос томе, климатске пројекције указују да би следећа зима могла бити део дугорочног тренда глобалног загревања, где су просечне температуре веће него пре неколико деценија, а екстремни догађаји, попут наглих промена времена, потенцијално учесталији.

Важно је напоменути да глобално загревање утиче на све аспекте климе, па то укључује и сезонске обрасце као што су зиме. Иако не можемо са сигурношћу рећи да ли ће сваки јануар бити топлији од претходног, општи тренд указује на то да просечне температуре расту, што се у комбинацији са феноменима попут Ел Нињо феномена може манифестовати кроз блаже зиме са променљивим снежним падавинама.

Климатски стручњаци и метеоролози наставиће да прате развој ЕНСО стања и друге кључне индикаторе током 2026. године јер ће се прецизније прогнозе за зиму 2026/2027 формирати тек до краја лета и јесени, када модели имају већи ниво поузданости. До тада, на основу тренутних података, може се очекивати да зима у Србији буде топлија и променљивија у односу на уобичајене сезонске обрасце, уз могућност снега у планинским пределима, али шире посматрано, ређе и слабије снежне епизоде у равничарским регионима него што је то био случај у неким ранијим годинама, па и деценијама.

Шта отприлике чека Србију наредне сезоне?

Тренутни климатски сигнали, сезонски модели и глобални трендови указују на то да би зима 2026/2027 могла бити другачија од онога на шта смо навикли, али не нужно екстремна у класичном смислу какву су некада имали наши стари.

Метеоролози подсећају да дугорочне прогнозе више од пола године унапред са собом носе неизвесност, јер глобална клима зависи од комплексних система као што је горепоменути ЕНСО.

Како смо објаснили раније у тексту, тренутно се Ла Ниња полако повлачи, а модели сугеришу могућност да се појави или ојача Ел Нињо касније током 2026. године, што би могло "погурати" глобалне температуре нешто изнад просека.

ECMWF даје конкретнију прогнозу времена

У прошлим сезонама, попут ове која се ускоро и званично завршава, забележили смо слике које је Србија упамтила мало другачије - снег је падао заправо спорадично поготово крајем сезоне и брзо се топио, чак и током празника попут Нове године, што је у градовима попут Београда, Новог Сада и Ниша постало све чешћа појава. У неким случајевима снежни покривач у нижим пределима већински једва да се задржао дан или два, док су планински делови попут Копаоника и Златибора, и даље углавном забележени белином.

Једино можда је талас са почетка године личио на "праву" зиму, када је цела Србија била под снегом. Међутим и то није било дугог маха када се реално сагледа.

За сезону 2026/2027, климатски модели Европског центра за прогнозе средњег домета (ECMWF) указују на комплексну слику времена у Европи и средњем географском појасу који обухвата и Балкан. Ти модели дају одређене индикације да би центар континента, укључујући и Балкан, могао видети повећану вероватноћу снежних епизода у одређеним месецима зиме, посебно у периодима када ће превладавати хладни ваздушни токови са североистока. То значи да би, (иако су у глобалу зиме топлије него раније) Србију током јануара и фебруара могли захватити прави снежни таласи (попут овогодишњих), посебно у планинским деловима и на вишим надморским висинама.

С друге стране, нижи и равничарски предели могу доживети снежне епизоде које су краће и ређе, а често ће се претварати у кишу или суснежицу уколико температуре остану изнад нуле. То се поклапа са све израженијим трендом у последњих неколико сезона када се снежни покривач задржавао краће него што је то био случај пре неколико деценија, а дани са температурама испод нуле - тзв. ледени дани - постају ређа појава ван планинских крајева.

Према метеоролозима, у појединим зимским месецима може доћи до продора хладних ваздушних маса које доносе олује и снежне падавине, али је укупна сезонска слика вероватније блажа и променљивија, са периодима снега који су мање интензивни и краћи него што су некада били. Ово се слаже и са генералним трендом ограниченог снежног покривача током новогодишњих празника, где све чешће температуре остају изнад нуле, па се снег не задржава.

Климатске промене које утичу на регион, између осталог, доводе до смањења броја дана са дуготрајним хладноћама и тежег задржавања снега на тлу. Упркос томе, метеоролози поручују да се не може свакако искључити појава снега у дужим интервалима чак и у нижим пределима, посебно ако се током зиме успоставе повољнији услови за тако нешто - као што су одређени обрасци атмосферске циркулације који "гурају" хладан ваздух са севера или североистока.

Све у свему, премда се зима 2026/2027 најављује као топлија и генерално блажа него неке раније, што је сада већ тренд из године у годину, међутим постоји реална могућност да Србија доживи снежне епизоде попут овосезонске у кључним зимским месецима, нарочито у планинским областима и у периодима када хладни фронтови преузму контролу над временом. Та комбинација топле сезоне и могућих хладних таласа чини предстојећу зимску сезону неизвесном и променљивом, али и занимљивом за праћење, како метеоролога, тако и свих оних који желе прави снежни покривач и зимске дане.

Закључак се сам намеће, уколико сте мислили да је зима 2025/2026 била изузетно променљивог карактера и пуна наглих преокрета, сачекајте да видите шта нам тек доноси зима 2026/2027, биће изгледа - свега.