Da li Srbi žive sve kraće? Evropska unija objavila poražavajuće podatke, a evo šta kaže naša država
Naša zemlja ima i četvrti najkraći očekivani životni vek u Evropi za građane rođene 2018. godine i to 75,9 godina
Prema istraživanju iz oktobra Evropskog statističkog zavoda (Eurostat) o prosečnom životnom veku građani Srbije koji danas imaju 67 godina živeće 82 godine, dok će oni rođeni pre dve godine živeti u proseku 76 godina u Beogradu i 72 godine u Vojvodini.
Evo zašto ovog vikenda niko neće morati da apeluje na ljude da ostanu kod kuće
KO BI REKAO? 12 stvari koje niste znali o doktorki Kisić-Tepavčević, njeno omiljeno jelo će vas posebno iznenaditi
VELIKA VREMENSKA PROMENA SLEDEĆEG VIKENDA! Poznati meteorolog najavio oscilacije i SNAŽAN CIKLON za Srbiju
Na osnovu ovih podataka stiče se utisak da životni vek u našoj zemlji opada, međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, on iz godine u godinu raste, pa je 2019. dostignuta vrednost 73,1 za muškarce i 78,3 godina za žene.
Ono što bi moglo donekle da objasni poražavajuće podatke Eurostata mogao bi da bude najveći porast očekivanog trajanja života u Srbiji koji se desio se na početku od 1952-54. do 1960-62. godine. Ipak, evropski podaci se i dalje ne poklapaju sa onima kojima raspolaže naša država.
- Nakon tog perioda, srednje trajanje života i dalje raste, ali usporenijim tempom. Prema tome, Republika Srbija pripada onoj grupi država koja danas preovlađuje u svetu, a koja se odlikuje većom dužinom života žena od muškaraca (oko 5 godina). Razlike između Republike Srbije i najrazvijenijih država ne ispoljavaju se samo u dostignutom nivou očekivanog trajanja života, već i u dinamici promena. Smanjenje smrtnosti od pojedinih uzroka smrti direktno utiče na povećanje očekivanog trajanja života - rekli su iz Kabineta ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku.
Čak i ako se izostavi sporni podatak da će današnji 67-godišnjaci živeti duže od novih generacija, zabrinjava i to što Srbija, prema istraživanju Evrostata, ima četvrti najkraći očekivani životni vek u Evropi za građane rođene 2018. godine i to 75,9 godina.
Uzrok za ovu nimalo povoljnu procenu može se tražiti u velikoj smrtnosti, pre svega od malignih i kancerogenih bolesti.
- Uticaj bioloških faktora sličan je kod svih populacija, ali uticaj faktora egzogene prirode je opredeljujući što se tiče dužine očekivanog trajanja života. Što znači da se očekivano trajanje života može povećati prvenstveno, otklanjanjem uzroka smrti egzogene prirode, s posebnim osvrtom na suzbijanje nasilnih smrti, nastalih npr. u saobraćaju, ali i negovanjem zdravog načina života i prevencijom i ranom dijagnostikom pojedinih oboljenja. Smanjenje smrtnosti od na primer malignih i kardiovaskularnih bolesti ima za posledicu i produženje očekivanog trajanja života - rekli su u Kabinetu ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku.
Migranti i dužina života
Treba istaći da kada se mladi i obrazovani doseljavaju u druge države, ili čak gradove u istoj državi, to ima pozitivan uticaj i na kvalitet populacione strukture.
- Doseljeno mlado stanovništvo sa sobom donosi i viši nivo obrazovanja, zdravstvene pismenosti, neguje zdravije stilove života, prepoznaje značaj prevencije i rane dijagnostike i slično. Svi ovi faktori združeno deluju i u narednom periodu će određivati intenzitet povećanja očekivanog trajanja života u izabranim destinacijama za migrante - kažu iz Kabineta ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku.
Još jedan faktor može da bude iseljavanje stanovništva iz zemlje, koje se ispoljava kroz dve dimenzije. Prva je uticaj odlkaska mladih na starosnu strukturu.
- Odlaze mladi i obrazovani, prosečna starost populacije raste, raste udeo starih u ukupnoj populaciji koji imaju veću smrtnost, specifična smrtnost po nekim starosnim grupama je veća i sve ovo indirektno utiče na smanjenje očekivanog trajanja života ili njegovo blaže povećanje - navode stručnjaci.