Da li će veštačka inteligencija zameniti Boga? Čuveni profesor Dejvid Glas za SD o budućnosti čovečanstva: Žele da nam omoguće skoro božanske sposobnosti

Profesor David Glas je osnovne studije matematike, master iz filozofije i doktorat iz teorijske fizike završio na Univerzitetu Kvin u Belfastu, gde je radio i kao postdoktorski istraživač pre nego što se 2000. godine pridružio Univerzitetu u Alsteru. Predaje računarstvo i matematiku, uključujući i predmete iz oblasti veštačke inteligencije, a njegova istraživanja nalaze se na preseku računarstva, matematike i filozofije nauke. 

Posebno se bavi objašnjavajućim i Bajesovskim rezonovanjem, kao i matematičkim i računarskim modelovanjem kompleksnih sistema, čija je primena našla mesto i u zdravstvenim istraživanjima, uključujući i modelovanje pandemije COVID-19.

Značaj AI za čovečanstvo

U razgovoru za naš portal, profesor David Glas govorio je o odnosu tehnologije, religije i savremenog shvatanja čoveka, otvarajući neka od najdubljih pitanja današnjice.

Na pitanje da li veštačka inteligencija može zameniti ideju Boga i božanskog, Glas ističe da je reč pre svega o zameni ideje, a ne same religije.

-Danas postoje uticajne figure u svetu veštačke inteligencije koje promovišu neku vrstu ‘AI religioznosti’, gotovo kao sekularnu religiju - objašnjava on.

Prema njegovim rečima, na univerzitetima i istraživačkim centrima veštačka inteligencija se uglavnom koristi za rešavanje konkretnih problema, poput medicinske dijagnostike ili analize složenih podataka. Paralelno s tim, veliki broj vodećih tehnoloških kompanija radi na razvoju sistema koji bi dostigli ili čak prevazišli nivo ljudske inteligencije.

-Kod nekih od tih aktera postoji ambicija da se ljudsko društvo promeni u potpunosti. Cilj im je da se uhvate u koštac sa najvećim izazovima čovečanstva, naročito u oblasti medicine i zdravlja -  navodi Glas.

Jedna od najkontroverznijih ideja koje se pojavljuju u tim krugovima jeste produženje ljudskog života pomoću veštačke inteligencije, kao i spekulacije o večnom životu. Neki zagovornici ovih ideja razmišljaju o mogućnosti „uploadovanja“ ljudskog mozga i njegovog postojanja u digitalnom obliku.

-Lično ne mislim da je to održivo, ali postoje ljudi i kompanije koji ozbiljno ulažu u takav razvoj - kaže profesor.

Pored produženja života, u fokusu je i unapređenje ljudskih sposobnosti, koje bi čoveku dale gotovo „božanske“ mogućnosti. Glas ovde vidi jasnu vezu između veštačke inteligencije i transhumanizma, kao i projekte koji povezuju mozak i tehnologiju.

-Na tom putu prelazimo od rešavanja konkretnih problema ka idejama o besmrtnosti i razvoju čoveka na viši nivo. U tom trenutku, veštačka inteligencija počinje da funkcioniše gotovo kao sekularna religija - ocenjuje on.

Ovakvi trendovi, smatra Glas, otvaraju ozbiljna pitanja o duhovnosti, svetosti, Bogu i samoj prirodi čoveka. Posebno se nameće tema duše, slobodne volje i svesti - oblasti kojima se profesor intenzivno bavi i u svom naučnom radu.

Na pitanje da li veštačka inteligencija može imati svest sličnu ljudskoj, njegov odgovor je jasan:

-Ono što danas vidimo u veštačkoj inteligenciji jeste izuzetno dobra simulacija ljudske inteligencije, ali to je i dalje samo simulacija - objašnjava on. AI sistemi su, prema njegovim rečima, zasnovani na složenim statističkim modelima koji obrađuju podatke, ali nemaju razumevanje ni subjektivno iskustvo.

-Kada govorimo o svesti, govorimo o emocijama, osećanjima i bolu – o unutrašnjem, subjektivnom iskustvu. Veštačka inteligencija može to da oponaša, ali ne i da zaista doživi - ističe profesor.

Zbog toga je, naglašava, ključno jasno razlikovati stvarnost od simulacije. „Kao što simulacija vremena nije isto što i stvarno vreme, tako ni simulacija ljudskog ponašanja nije isto što i ljudsko iskustvo.“

U završnici razgovora, Glas se osvrnuo i na pitanje da li se brzim razvojem veštačke inteligencije čovek „igra Boga“.

-Najvažnije je da budemo svesni svojih motivacija. Moramo se zapitati šta zaista želimo da postignemo razvojem ove tehnologije -  poručuje on.

Prema njegovom mišljenju, fokus treba da bude na razvoju AI sistema koji rešavaju konkretne probleme u nauci, ekologiji i medicini i koji donose stvarnu korist čovečanstvu, a ne na trci u tehnološkoj dominaciji.

-U suprotnom, razvoj može postati opasan. Veštačka inteligencija uvek nosi potencijal za štetu ako se ne koristi promišljeno i etički - zaključuje profesor David Glas.