Da li virus može da se preleži na nogama? Lekari daju odgovor na ovo pitanje
U protekloj sezoni prehlada i gripa mnogi koji su oboleli teško su se oporavljali - gotovo je bilo nemoguća misija odležati virus na nogama, zbog čega se mnogi pitaju da li su virusi postali jači ili je njihov imunitet oslabio.
Hteli to da priznamo ili ne - nekada smo se brže i lakše lečili na nogama ili smo bolovali do tri dana, a sada - temperatura, kašalj i groznica lome i nedelju dana.
Stručnjaci subotičkog Centra za promociju zdravlja poručuju da je odgovor u našem telu, starosti, navikama i životu koji vodimo, ali ima ga i u tome što društvo i poslodavci nemaju realan pogled na osobu "koja se ne oseća najbolje, ali još uvek može da hoda", zbog čega mnogi i pored simptoma bolesti izbegavaju bolovanje.
JEDAN PAPIR JE OBAVEZAN ZA DECU KOJA KREĆU U VRTIĆE: Evo zbog čega se pojedini zaposleni NEĆE VRATITI na posao
HOĆEMO LI NA KAFU SUTRA? Ove mere su UKINUTE, a evo šta nas očekuje nakon karantina
Sve dileme su razrešene! Pogledajte DETALJNO UPUTSTVO za vožnju gradskim prevozom: PRAVILA SU JASNA
- Koliko dugo će trajati oporavak od virusne infekcije, zavisi od toga kako se osoba ponaša, da li je odmah zapazila da nešto nije u redu i otišla kod lekara, da li se kada dobije savet i terapiju pridržava uputstava, da li je na bolovanju i da li je u režimu mirovanja u kućnim uslovima. Čak i kada je sve to uradila, neophodno je da prilagodi ishranu, da jede lagane, lako svarljive i nutritivno bogate namirnice, manje obroke u toku dana i da pije što više ceđenih sokova iz voća i povrća - objašnjava dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine.
Pošto virusne infekcije često prate povišene temperature, veoma je važnos da svako ko je ima uzima pomalo tečnosti u toku celog dana i najbolje je piti vodu, tople čajeve sa limunovim sokom i ponekada sa medom. Zbog pojačanog znojenja korisna je negazirana mineralna voda.
- Duvanski dim i alkohol je obavezno isključiti. Trajanje bolesti, tok i ishod uvek zavise i od ukupnog zdravstvenog i opšteg stanja osobe pre nastanka bolesti i od načina života i navika. Brže se oporavljaju osobe koje su bile dobrog zdravlja, nemaju hornične bolesti, pravilno se hrane, nisu izložene stresu. Kod njih je klinička slika blaža, bolest kraće traje i završava se izlečenjem bez posledica - kaže dr Dragaš i dodaje da se postavlja i pitanje kada je vreme vratiti se posle gripa ili prehlade na posao.
- Problem nastaje kada se nedovoljno oporavljena odrasla osoba ili dete vrate u kolektiv i nastave da obavljaju aktivnosti. Moguće je da ponovo dođu u kontakt sa inficiranom osobom i onda lako dolazi do ponovnog oboljenja. Oporavak se produžava, ali se dešava i da dođe do komplikacija i razvoja drugih bolesti kao što su upala pluća ili srednjeg uva - kaže lekarka.
Povratnici, stariji ljudi, mala deca, hronično oboleli i žene u drugom stanju, pripadaju posebno osetljivoj grupi ljudi, ali starenjem postepeno slabe i odbrambeni mehanizmi. Odnosom prema sopstvenom zdravlju možemo isključivati i smanjivati štetne uticaje koji dolaze iz životne i radne sredine, a ti uticaji su naše navike i ponašanje.
Imunitet, sposobnost organizma da se brani od virusa, bakterija, parazita i drugih patogena, u velikoj meri zavisi od stila života, ali je uslovljen i genetikom i životnom okolinom. Stečeni imunitet se razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen. Može biti trajan, ali može da bude i vremenski ograničen pa se sprovodi revakcijanacija.
- Neće svaka osoba koja je došla u kontakt sa virusom i koja je inficirana oboleti. Ljudi sa dobrim imunitetom imaju veće šanse da ne obole. Ulazna vrata za respiratorne infekcije su gornji disajni putevi. Uspešnu borbu protiv ovih uzročnika bolesti podržava i dobar lokalni imunitet, odnosno zdrava sluzokoža gornjih disajnih puteva. Nju narušava, pre svega, duvanski dim svojom vrelinom i delovanjem hemikalija koje se udišu, a zatim i zagađen vazduh - objašnjava dr Zorica V. Dragaš.
Da biste bili otporniji na viruse i bakterije i da biste brže ozdravili, neophodna je pravilna ishrana i svakodnevna fizička aktivnost koja podiže otpornost organizma na svaki stres. Svako treba da spava šest do osam časova i da razvija veštinu upravljanja stresom. Ali, kaže dr Dragaš, veoma je važno umeti pravilno proceniti lične mogućnosti i tako postavljati svoje ciljeve i prioritete.
- Za dobro zdravlje i brzo ozdravljenje je bitna emocionalna inteligencija. Zdravlje i imunitet narušavaju nepravilna ishrana, brza prerađena hrana, nepravilna nadoknada tečnosti, industrijski i gazirani sokovi, nedovoljna fizička aktivnost, sedanterni način života, izloženost stresu, hronični umor; loše emotivno i mentalno stanje osobe, navike kao što su korišćenje duvanskih proizvoda i život u duvanskom dimu, korišćenje droga, zloupotreba kofeina, alkohola i lekova - zaključuje.
Dr Nestorović najavio ukidanje vanrednog stanja: Neće biti DRUGOG TALASA, zna se kada PROLAZI EPIDEMIJA
"Grčevit bol u grudima, ne mogu da prihvatim" Poslednje zbogom doktorki Sneži iz Niša koju je ubila korona
"OSEĆAM SE KAO CAR SELASIJE I TITO": Žika je JEDINI GOST u Sijarinskoj Banji (VIDEO)
Srpski lekari otkrivaju šta će prvo uraditi kada se okonča epidemija Covid-19
Kako se naš omiljeni doktor i čuveni pulmolog pretvorio u čoveka koji VERUJE U VANZEMALJCE i vremensku mašinu
NAKON DEVET NEDELJA BORBE SA PANDEMIJOM, DR KON OTKRIVA: "Najviše mi nedostaju one naše subote..."