Danas je Sveti Stefan, treći dan Božića i jedna od najčešćih slava u Srbiji: Poseban običaj vezuje se za božićnu slamu

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Sveti Stefan je i jedna od rasprostranjenijih slava, a svetkuje se trećeg dan Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika dana rođenjena Isusa Hrista.

Stefan je bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima Rimskog carstva.

Pravoslavna crkva, trećeg dana Božića, molitveno se seća Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana. Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.

Sveti Stefan, prvi hrišćanski mučenik – Prvomučenik, postradao je godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, u istoj godini kada se Hristos vazneo na nebo. Naziva se Arhiđakonom jer je bio prvi među sedmoricom đakona koje su apostoli postavili da služe siromašnima u Jerusalimu.

Nadahnut Duhom Svetim, činio je čudesa i snažno propovedao istinu da je Isus Hristos Mesija. Zbog toga je izazvao gnev jevrejskih starešina, koji su ga lažno optužili za hulu i izveli na suđenje. Na sudu je jasno izložio istoriju Izrailja i svedočio o Hristu, što je dodatno razjarilo njegove sudije.

Kada je rekao da vidi nebesa otvorena i Sina Čovečjeg s desne strane Boga, izveden je iz grada i kamenovan. Među prisutnima bio je i Savle, kasniji apostol Pavle. Mučeništvu su izdaleka prisustvovali Presveta Bogorodica i sveti Jovan Bogoslov.

Sveti Stefan je postradao sa nešto više od 30 godina, a njegove poslednje reči bile su:
"Gospode, ne uračunaj im greh ovaj."

Njegovo stradanje ostalo je trajni primer vere i svedočanstvo da je "krv mučenika seme Crkve".

Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine. Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića.

Za nju se vezuje nekoliko običaja - tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan.

Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić. Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.