Danas se izliva poseban blagoslov: Vernici se mole Svetom Davidu Solunskom za mir u domu - pomaže slepima i nemoćnima, a jedno čudo zauvek je promenilo njegov život

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik prepodobnog Davida Solunskog, jednog od najpoštovanijih podvižnika ranog hrišćanstva, čije se ime i danas vezuje za brojna čuda, isceljenja i snažnu veru.

Narodno predanje kaže da je upravo ovaj praznik poseban za molitvu za zdravlje, porodični mir, oslobađanje od straha i zaštitu doma od svakog zla.

Rođen u Solunu, Sveti David je još kao mlad napustio svetovni život i izabrao put potpunog odricanja. Godinama je živeo u skromnoj kolibi pod bademovim drvetom u blizini grada, gde je dane provodio u molitvi, postu i bdenju.

Kasnije je svoje podvige nastavio u Tesaliji, a glas o njegovoj mudrosti, smirenosti i svetom životu ubrzo se proširio među narodom.

Najpoznatije čudo vezano za njegovo ime dogodilo se kada je, prema crkvenom predanju, u golu ruku uzeo užareni žar, na njega stavio tamjan i njime okadio cara, ne zadobivši nijednu opekotinu. Prisutni su ostali zapanjeni, dok se car, videvši prizor, poklonio svetitelju, uveren da pred sobom ima čoveka velike Božje milosti.

Predanje beleži i brojna druga čuda. Govori se da je blagoslovom oslobodio mladića za kog se verovalo da ga muči zli duh, kao i da je molitvom vratio vid slepoj ženi. Upravo zbog toga mnogi su mu dolazili tražeći utehu, savet i pomoć u najtežim životnim trenucima.

Sveti David Solunski upokojio se oko 540. godine, ostavivši iza sebe primer života ispunjenog smirenjem, ljubavlju prema Bogu i brigom za ljude.

Istog dana Crkva obeležava i spomen čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Odigitrije, jedne od najpoštovanijih ikona u pravoslavlju. Prema predanju, naslikao ju je apostol i jevanđelist Luka, a sama Presveta Bogorodica blagoslovila je njen lik. Naziv Odigitrija znači "Putevođa", jer se veruje da vodi vernike putem spasenja.

Crkveno predanje beleži da su upravo pred ovom ikonom dvojica slepih ljudi progledala nakon usrdne molitve, zbog čega je vekovima smatrana simbolom Božje pomoći svima koji traže pravi put u životu.

Narodni običaji nalažu da se ovaj praznik provede u miru, bez svađe, teških reči i loših misli. Vernici odlaze u hram, pale sveće za zdravlje živih i pokoj preminulih, a zatim u tišini upućuju molitvu Svetom Davidu Solunskom.

U mnogim krajevima Srbije veruje se da je danas posebno dobro pomiriti se sa onima sa kojima ste u zavadi, oprostiti uvrede i učiniti neko dobro delo, jer se smatra da se tako iz doma udaljavaju nemir i zlo, a prizivaju mir i Božji blagoslov.

Srbija Danas