Drama na srpskim farmama: Afrička kuga se širi novim žarištima - ogromna ekonomska šteta preti da ugrozi domaće svinjarstvo
Afrička kuga svinja nastavlja da se širi u više delova Srbije, a stručnjaci upozoravaju da se zemlja suočava sa jednom od najtežih kriza u domaćem svinjarstvu poslednjih godina. Kako vakcina i dalje ne postoji, jedina efikasna mera ostaje eutanazija zaraženih životinja, dok proizvođači strahuju od ogromnih ekonomskih gubitaka, a nadležni za početak naredne sedmice zakazuju hitan sastanak.
Afrička kuga svinja nastavlja da zadaje ozbiljne probleme domaćim farmerima, dok se posledice ove zarazne bolesti sve snažnije odražavaju na čitav stočarski sektor. Iako virus nije opasan po zdravlje ljudi, predstavlja jednu od najpogubnijih bolesti za svinjarstvo jer protiv njega još ne postoji ni vakcina ni efikasan lek.
Zbog pogoršanja situacije, za ponedeljak je zakazan hitan sastanak na kojem će nadležni razmatrati dalje korake u borbi protiv širenja zaraze.
Prema poslednjim podacima, aktivna žarišta registrovana su u Sremskom i Mačvanskom okrugu, na području Beograda, delu Kolubarskog okruga, kao i u Orašju kod Velike Plane.
Uprava za veterinu apeluje na uzgajivače da dosledno primenjuju sve biosigurnosne mere i svaku sumnju na bolest odmah prijave nadležnim službama.
Afrička kuga svinja pogađa isključivo domaće i divlje svinje, a virus se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, ali i preko kontaminirane hrane, opreme, odeće i vozila. Upravo zbog toga stručnjaci ističu da je prevencija jedini način da se bolest stavi pod kontrolu.
Načelnica Odeljenja republičke veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac podseća da su trenuci potvrde zaraze izuzetno teški i za uzgajivače i za veterinare, ali da propisi ne ostavljaju prostor za drugačije postupanje.
- Nakon eutanazije sledi strogo kontrolisano uklanjanje u kafilerijama ili zakopavanje na posebnim lokacijama, što je jedini način da se zaustavi dalje širenje virusa. Važno je naglasiti da je meso koje se nalazi u legalnom prometu potpuno bezbedno za ljudsku upotrebu, kaže Ivanjac.
Da posledice nisu samo veterinarske, već i ozbiljno ekonomske, upozorava predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i agroekonomski analitičar Goran Đaković.
- Svaka zaražena farma znači prekid proizvodnje, gubitak prihoda i veliku neizvesnost za porodice koje od tog posla žive. Iako država isplaćuje naknadu za eutanazirane životinje, taj novac ne može da nadoknadi izgubljene mesece proizvodnje. Velike farme često ne mogu da obnove proizvodnju i do godinu dana, a posledice oseća čitav lanac, od proizvođača stočne hrane do prerađivačke industrije, kaže Đaković.
On naglašava da se iza svake eutanazije kriju i teške ljudske sudbine.
- Gledati uništavanje hiljada životinja nije lako nikome, a najmanje veterinarima. To su ljudi koji su završili fakultete da spasavaju životinje, a ne da ih uspavljuju. Ovo je verovatno najteži posao koji veterinarska struka može da obavlja. Međutim, kada vakcina ne postoji, a svaki propust može da ugrozi čitav stočni fond, oni nemaju pravo da se vode emocijama, već moraju da postupaju po pravilima struke, ističe Đaković.
Koliko je situacija dramatična najbolje ilustruju reči vlasnika farme "Mistral" Jasminka Ristovića, koji je opisao trenutak kada je virus potvrđen na njegovom gazdinstvu.
- Godinama smo gradili ovu farmu, ulagali u proizvodnju i poštovali sve propisane mere biosigurnosti. I pored svega, virus je ipak dospeo na farmu. Najteže nam je što moramo da se oprostimo od životinja koje smo godinama gajili, ali smo svesni da je ovo jedini način da se zaštite druga gazdinstva, rekao je Ristović.
Stručnjaci upozoravaju da brzina reakcije može biti presudna. Svako odlaganje prijavljivanja sumnjivih slučajeva povećava rizik od širenja bolesti na nova gazdinstva i dodatnih ekonomskih gubitaka.
Đaković ističe da se borba protiv afričke kuge ne vodi samo zbog pojedinačnih farmi, već zbog opstanka čitave grane poljoprivrede.
- Svako ko na vreme prijavi sumnju na bolest i poštuje propisane mere štiti ne samo svoje gazdinstvo, već i hiljade drugih proizvođača. Afrička kuga svinja nije problem jedne farme, već pitanje očuvanja srpskog svinjarstva, domaće proizvodnje hrane i prehrambene bezbednosti zemlje, zaključuje Đaković.
Veterinari podsećaju da bolest najčešće počinje visokom temperaturom, gubitkom apetita, malaksalošću, otežanim disanjem i poremećajima varenja, dok kod steonih krmača može izazvati pobačaje. U velikom broju slučajeva bolest završava uginućem životinje za svega nekoliko dana.
Kako vakcina i dalje ne postoji, nadležni apeluju na farmere da dodatno pojačaju biosigurnosne mere, redovno dezinfikuju objekte, opremu i odeću, ne dozvoljavaju slobodno kretanje svinja i termički obrađuju pomije kojima hrane životinje. Struka upozorava da upravo dosledna primena ovih mera trenutno predstavlja najjače oružje u borbi protiv bolesti koja ozbiljno preti domaćem svinjarstvu.
Srbija Danas
