KOBNA KOŠAVA PREKINULA LET EDVARDA RUSJANA: Prva balkanska žrtva avionskih nesreća dobija spomenik u Beogradu
Vetrovito jutro 9. januara 1911. godine bilo je kobno za mladog pilota Edvarda Rusjana. Obala Save ispod Kalemegdana nažalost je postala njegovo konačno odredište na poslednjem letu. 110 godina kasnije ovaj deo parka, kao i spomen-klupa poneće ime po "Jugoslovenskom Ikaru".
JEDAN MILENIJUM ZATVORSKE KAZNE ZA SRBE U HAGU: Kako je Haški tribunal nepravedno delio pravdu (FOTO/VIDEO)
PUKLA BRUKA U KNIĆU - POSTAVLJEN ŠATOR I PEČENJE, A ON "UHVATIO CRTU": Na dan svadbe mladoženja - POBEGAO!
DA LI ĆE DECA OD 12 DO 16 GODINA U SRBIJI BITI VAKCINISANA: Fajzer podneo zahtev našoj agenciji, a struka ima JASAN STAV
Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda na održanoj sednici usvojila je inicijativu Ambasade Republike Slovenije u Beogradu da se podigne spomen-klupa Edvardu Rusjanu u parku na platou fontane kod Ulice vojvode Bojovića ispod Kalemegdana, u blizini mesta gde je mladi avijatičar poginuo 1911. godine.
Završio je trgovačku školu i bavio se vođenjem knjiga, ali je uvek sanjao mnogo više. Kako roditelji nisu mogli da mu priušte dalje školovanje, samostalno je izučavao literaturu iz oblasti tehnike, posebno iz vazduhoplovstva koje ga je od malih nogu neobično privlačilo.
Kada je imao samo 11 godina, sa starijim bratom počeo je da izrađuje modele aviona koji su se pokretali korišćenjem sopstvene snage.
Deceniju kasnije, 25. novembra 1909. godine, Rusjan je ušao u istoriju kada je avionom “Eda“ leteo 60 metara na visini od 2 metra. Nekoliko dana kasnije, oborio je sopstveni rekord preletevši 600 metara na visini od 12 metara.
U septembru 1910. godine, braću Rusjan angažuje zagrebčanin Mihajlo Merčep uz čiju pomoć konstruišu avion "merčep-rusjan" sa rasponom krila od 14 i dužinom od 11 metara.
Kako je promotivni let pred zagrebačkom publikom bio više nego uspešan, ovaj tim je zakazao isti takav let u Beogradu, na dan Božića.
Koliko je ovo bio važan događaj pokazuje i činjenica da je mlade konstruktore tom prilikom primio i kralj Petar lično.
Program, koji je prvobitno bio najvljen za Banjicu, zbog velikog broja očekivane publike, premešten je na Kalemegdan. Štampa je svakodnevno izveštavala o svekom detalju priprema, a jaka beogradska košava odložila je let zakazan za 7. januar, dok je slično vreme onemogućilo poletanje i 8. januara.
Iako je vetar i dalje duvao, Rusjan odlučuje da 9. januara, ipak, poleti, izjavivši za novine: Ako u Srbiji poginem, ne žalim, jer sam poginuo u svojoj zemlji!
Veliki broj znatiželjnih građana okupio se na Kalemegdanskoj tvrđavi, gde su uzbuđeno ispratili poletanje i Rusjanovo penjanje na visinu od oko 100 metara.
Prema pisanju tadašnje štampe, svi su mogli da vide da se pilot borio sa naletima vetra. Pred samo sletanje, avion je od snažnog udara košave bukvalno prepolovljen i zajedno sa pilotom u njemu pao na železnički nasip. Iako je Edvard nakon pada još kratko davao znake života, povrede su bile isuviše jake.
Građani Beograda danima su posećivali mesto nezapamćene tragedije i sakupljali ostatke letelice, od kojih se deo nalazi i danas u Muzeju vazduhoplovstva.
Rusjanova pogibija je bila i 34. pilotska žrtva od Lilijentala, a Edvard je u svojoj 25. godini postao jugoslovenski Ikar i prva žrtva vazduhoplovstva na prostorima Balkana.