КОБНА КОШАВА ПРЕКИНУЛА ЛЕТ ЕДВАРДА РУСЈАНА: Прва балканска жртва авионских несрећа добија споменик у Београду
Пилот Едвард Русјан добија споменик у Београду
Ветровито јутро 9. јануара 1911. године било је кобно за младог пилота Едварда Русјана. Обала Саве испод Калемегдана нажалост је постала његово коначно одредиште на последњем лету. 110 година касније овај део парка, као и спомен-клупа понеће име по "Југословенском Икару".
ЈЕДАН МИЛЕНИЈУМ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ ЗА СРБЕ У ХАГУ: Како је Хашки трибунал неправедно делио правду (ФОТО/ВИДЕО)
ПУКЛА БРУКА У КНИЋУ - ПОСТАВЉЕН ШАТОР И ПЕЧЕЊЕ, А ОН "УХВАТИО ЦРТУ": На дан свадбе младожења - ПОБЕГАО!
ДА ЛИ ЋЕ ДЕЦА ОД 12 ДО 16 ГОДИНА У СРБИЈИ БИТИ ВАКЦИНИСАНА: Фајзер поднео захтев нашој агенцији, а струка има ЈАСАН СТАВ
Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда на одржаној седници усвојила је иницијативу Амбасаде Републике Словеније у Београду да се подигне спомен-клупа Едварду Русјану у парку на платоу фонтане код Улице војводе Бојовића испод Калемегдана, у близини места где је млади авијатичар погинуо 1911. године.
Завршио је трговачку школу и бавио се вођењем књига, али је увек сањао много више. Како родитељи нису могли да му приуште даље школовање, самостално је изучавао литературу из области технике, посебно из ваздухопловства које га је од малих ногу необично привлачило.
Када је имао само 11 година, са старијим братом почео је да израђује моделе авиона који су се покретали коришћењем сопствене снаге.
Деценију касније, 25. новембра 1909. године, Русјан је ушао у историју када је авионом “Еда“ летео 60 метара на висини од 2 метра. Неколико дана касније, оборио је сопствени рекорд прелетевши 600 метара на висини од 12 метара.
У септембру 1910. године, браћу Русјан ангажује загребчанин Михајло Мерчеп уз чију помоћ конструишу авион "мерчеп-русјан" са распоном крила од 14 и дужином од 11 метара.
Како је промотивни лет пред загребачком публиком био више него успешан, овај тим је заказао исти такав лет у Београду, на дан Божића.
Колико је ово био важан догађај показује и чињеница да је младе конструкторе том приликом примио и краљ Петар лично.
Програм, који је првобитно био највљен за Бањицу, због великог броја очекиване публике, премештен је на Калемегдан. Штампа је свакодневно извештавала о свеком детаљу припрема, а јака београдска кошава одложила је лет заказан за 7. јануар, док је слично време онемогућило полетање и 8. јануара.
Иако је ветар и даље дувао, Русјан одлучује да 9. јануара, ипак, полети, изјавивши за новине: Ако у Србији погинем, не жалим, јер сам погинуо у својој земљи!
Велики број знатижељних грађана окупио се на Калемегданској тврђави, где су узбуђено испратили полетање и Русјаново пењање на висину од око 100 метара.
Према писању тадашње штампе, сви су могли да виде да се пилот борио са налетима ветра. Пред само слетање, авион је од снажног удара кошаве буквално преполовљен и заједно са пилотом у њему пао на железнички насип. Иако је Едвард након пада још кратко давао знаке живота, повреде су биле исувише јаке.
Грађани Београда данима су посећивали место незапамћене трагедије и сакупљали остатке летелице, од којих се део налази и данас у Музеју ваздухопловства.
Русјанова погибија је била и 34. пилотска жртва од Лилијентала, а Едвард је у својој 25. години постао југословенски Икар и прва жртва ваздухопловства на просторима Балкана.
