(FOTO/VIDEO) Neverovatna scena na Kneletovom grobu posle 33 godine od njegove smrti: Neko to radi svakodnevno
Iako se o njemu stvorio mit "princa asfalta", Aleksandar Knežević Knele je ušao u kriminalni milje devedesetih i živeo samo 21 godinu, a iza sebe ostavio tugu i ranu porodici i prijateljima.
Na beogradskom Topčiderskom groblju i danas, 33 godine posle ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta, na njegovom spomeniku gotovo svakog dana stoji sveže cveće. Prizor koji privlači pažnju posetilaca otvara staru temu fascinacije devedesetim i kultom kriminalnog miljea, iako je reč o mladiću koji je živeo samo 21 godinu i nastradao, po svemu sudeći, u mafijaškom obračunu.
Kratak život začetnika "dizel generacije"
Aleksandar Knežević, zvani Knele, rođen je 27. aprila 1971. u Beogradu. Odrastao je na Voždovcu u naselje Braće Jerković i postao deo voždovačkog klana. Povezivan je i sa Srpskom gardom, a u javnosti je ostao upamćen i po bliskosti sa Đorđem Božovićem Giškom. Učestvovao je u političkim dešavanjima 9. marta 1991. kao obezbeđenje Vuka Draškovića, što je dodatno pojačalo njegovu medijsku vidljivost. Sve to, međutim, nije bila afirmacija vrednosti, već put u svet kriminala i kratkog, samodestruktivnog sjaja beogradskog podzemlja.
Ubistvo koje nije razjašnjeno ni tri decenije kasnije
Knele je ubijen 28. oktobra 1992. u apartmanu 331 hotela "Hajat" na Novom Beogradu. Pronađen je licem okrenutim ka podu, upucan iz blizine. Na ogledalu je, prema policijskim beleškama i kasnijim medijskim rekonstrukcijama, bila ispisana poruka, odnosno broj "1", tumačena kao signal da je bio prvi na "spisku za odstrel". Istraga nikada nije dala konačan odgovor ko je i zašto povukao obarač, a verzije o više osoba u sobi ostale su na nivou indicija i svedočenja iz istrage.
Na mestu njegovog večnog počinka, uprkos nerazjašnjenom zločinu i decenijama koje su prošle, i dalje se vide znaci svakodnevnog održavanja, sveži buketi, uredno poređano sveće. To govori više o kolektivnom sećanju i privlačnosti "mita devedesetih" nego o realnim posledicama takvog života. Jer, iza naslovnih strana i legendi koje su stvarane u to doba, ostaju neutešne porodice, nerazrešena ubistva i izgubljene mladosti.
Mit koji je u javnosti stvoren o "princu asfalta" zapravo je iskrivljena slika stvarnosti. Surova istina je da je mladić od samo 21 godinu završio život metkom u hotelskoj sobi, ostavljajući za sobom prazninu i bolnu ranu porodici i prijateljima, ranu koja nikada neće moći da bude izlečena.
