JUNAK SA KOŠARA BI DANAS SLAVIO 44. ROĐENDAN ALI SU GA ALBANCI MUČKI UBILI: Vladimir je 1999. iz škole otišao u rat, majka se u suzama seća heroja
Vladimir Radoičić, momak koji je sa samo 19 godina položio život za otadžbinu, rođen je pre 44 godine, 23. marta. Poginuo je 30. septembra 1998. godine u krvavom napadu albanskih terorista na karaulu Košare.
Danas bi napunio 44 godine, da neprijatelj nije odlučio drugačije. Njegova majka Lozanka Radoičić na društvenim mrežama podelila je sećanje na svog rano preminulog sina.
SRBIJA PAMTI! Danas obeležavamo 24 godine od NATO agresije na SRJ, centralna manifestacija u Somboru (VIDEO)
"BRUKA OD KOJE NE MOGU DA SE OPERU!" Zaharova žestoko udarila na NATO pred godišnjicu bombardovanja Jugoslavije
"PREDUGO SE ĆUTALO O ISTINI, ALI JE TA TIŠINA PREKINUTA" Vučević na otvaranju prostorija Udruženja veterana "Košare" u Novom Sadu
- 23. marta bi punio 44 godinu, ali Gospod te je hteo mladog i lepog. Hteo je dečaka koji još nije ni bradu obrijao... - napisala je ona, podelivši i njegovu fotografiju.
Inače, Vladimir je u Beogradu, gde je posle osnovne škole upisao zanat za automehaničara. Voleo je motore, bili su mu preokupacija, a bio je veoma vezan za porodicu. Kada je završio školu, taman je stasao za vojsku.
U vojsku je otišao 23. juna 1998. godine, sa 19 godina. U međuvremenu je dobio poziv od strica, koji živi u Americi, da ode kod njega. Vladimir je to uporno odbijao, a glavna odluka je bila da neće da beži iz Srbije. Za njega Srbija je bila jedina zemlja gde je on mogao da živi.
U vojsku je otišao u Niš VP 1410/3 rod izviđačko - diverzantski, i krajem juna cela junska klasa radi sprovođenja prvog dela obuke, premestila se u Valjevo. Zakletvu je položio u Valjevu 11. jula 1998. godine i nastavio sa obukom koja je trajala do 15. septembra kada se njegova jedinica vratila opet u matičnu jedinicu u Nišu.
Po dolasku u Niš saopšteno im je da 28. septembra, zajedno sa celom jedinicom, odlaze na Košare. Ostatak jedinice činilo je 13 vojnika po ugovoru.
Da li je neko od vojnika javio da ide na Košare ne znamo, ali Vladimir nije obavestio svoje najdraže. Rekao je da ide na neko brdo pored Niša, a to brdo je bilo Košare, karaula na jugoslovensko - albanskoj granici.
Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: „Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša”.
Tog jesenjeg dana krenuo je, s još četvoricom vojnika, u svoju prvu i poslednju graničnu patrolu. Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvođeni Agimom Ramadanijem, čekali su ih od ranog jutra.
Tog 30. septembra zajedno sa Vladimirom poginuli su i Miladin Gobeljić, Ilija Pavlović, Miroslav Jocić i Miloš Pavlović.
Karaula Košare, u NATO agresiji, bila je poprište najžešćih i najkrvavijih kopnenih borbi. Između jedinica Vojske Jugoslavije i takozvane OVK, albanski teroristi su uz snažnu vazdušnu podršku NATO-a bezuspešno pokušavali da tim pravcem prodru na Kosovo. Bilo je to „pakleno mesto” i pre zvaničnog početka rata.