"Kao da je pala atomska bomba" Ispovest Marka Nikolića o borbi za život tokom najtežeg poduhvata ikad - Držao sam šator leđima da me vetar ne ubije (VIDEO)
Humanitarac Marko Nikolić u emisiji Beležnica duše otkrio je najdramatičniji trenutak svog života – noć kada je u ledenoj divljini bio na ivici izdržljivosti.
Gostujući kod voditeljke Goca Vasiljević, Nikolić je govorio o svojim neverovatnim poduhvatima – od 500 kilometara kroz Atakamu, uspona na 6.000 metara, borbe na Arktiku, pa sve do izazova u kojem je vukao automobil čak 45 kilometara kako bi pomogao troje dece.
– Postojao je strah, ali ja ne razmišljam o strahu. Da razmišljam, nikada ne bih ni krenuo. Ja sam opsednut i dokazujem sebi da mogu da izdržim – rekao je Nikolić.
Ipak, prvi put se zaista uplašio tokom jedne ekspedicije kroz ledenu pustoš. Nakon što je prešao oko 30 kilometara kroz dubok sneg, bio je primoran da prenoći u šatoru, na svega 20 kilometara od civilizacije.
– Počeo je da duva jak vetar, a oko tri-četiri ujutru kao da je pala atomska bomba. Vetar je bio ogroman, šator se podigao, ja sam ga držao leđima da ga ne odnese – ispričao je.
Borba sa olujom trajala je satima. Na temperaturi od minus 10 do minus 15 stepeni, pokušavao je da sačuva opremu i preživi noć.
– Nisam mogao da ga fiksiram zbog dubokog snega. Držao sam ga nepomično da sve ne odleti. Trebalo mi je tri sata da izađem i spakujem stvari – rekao je.
Kada je konačno izašao iz šatora, usledio je novi šok.
– Šator je odleteo, pola stvari mi je nestalo, torba se napunila snegom, sve mi je bilo mokro – opisuje dramatične trenutke.
Uprkos iscrpljenosti i gubitku snage, znao je da nema izbora.
– Tu sam izgubio najviše snage, ali sam morao da dođem do civilizacije. Rekao sam sebi: bolje što sam krenuo nego da nisam pokušao – zaključio je Nikolić.
Njegova priča još jednom potvrđuje da iza velikih humanitarnih dela stoje lične borbe koje javnost retko vidi.
