KAO U IZOKRENUTOJ PRIČI BRANKA ĆOPIĆA: Pučisti zamenili mesta normalnom i nenormalnom
Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet skoči iz prostranog čiče, navuče noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kuću na vratima.
- Gle, noćas je zemlja dobro pokvasila kišu! - začuđeno progunđa brk sučući čiču, pa brzim dvorištem požuri niz korake, istera štalu iz krave i reče:
- Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja ću noge pod put, pa ću poći u drva da donesem šume.
Ovako počinje čuvena Izokrenuta priča koju je napisao najbolji srpski književnik Branko Ćopić. Kao što joj i naslov kaže, u toj priči je sve izokrenuto.
Pola veka kasnije, imamo novu izokrenutu priču. S tim što njen autor nije neki književnik već je ona kolektivno autorsko delo profesora pučista, studenata pučista, srpske opozicije i njenih medija. I dok su kod Ćopića zamenjena mesta subjekata, u ovoj današnjoj izokrenutoj priči izvršena je mnogo opasnija zamena: zamenjena su mesta normalnog i nenormalnog.
Sve ono što se, i u Srbiji i u celom svetu, decenijama smatralo normalnim, ono što je logično i što je civilizacijska tekovina, sada se proglašava za nenormalno, a sve ono što je nenormalno uzdiže se u nebesa kao najveća društvena i moralna vrednost.
Ta moralna i društvena nakaradnost najočiglednija je u obrazovanju, u školama i na fakultetima. Od kada je sveta i veka, normalno je da deca idu u školu.
Sada nas ubeđuju da je normalno da deca ne idu u školu.
Oduvek je važilo pravilo da su dobri đaci u školi, a loši na ulici. Sada nas ubeđuju da su dobri đaci na ulici, a loši u učionicama.
Normalno je da profesori teraju đake da idu u školu, da redovno pohađaju nastavu. U protivnom, pišu im izostanke, smanjuju im ocenu iz vladanja.
Sada već četiri meseca slušamo i gledamo kako profesori đake teraju iz škole na ulicu. Da drže političke mitinge, blokiraju saobraćajnice i krše zakon.
Normalno je da profesori prozivaju i pozivaju na razgovor roditelje čija deca ne dolaze u školu.
Sada imamo modu da roditelji medijski, u viber grupama, histeričo linčuju profesore koji hoće da drže nastavu njihovoj deci. Sa porukom koja se graniči sa ludilom: neću da moje dete ide u školu, hoću da bude na ulici, mitinguje, blokira saobraćaj, napada prolaznike i jajima gađa policiju.
Normalno je da profesori i asistenti na fakultetima naređuju studentima, daju im radne zadatke.
Sada nas ubeđuju u obrnuto: da je normalno da studenti daju radne zadatke profesorima i asistentima.
Još samo da počnu da ih vuku za uši i šalju u ćošak da kleče na kukuruzima.
Kako će sutra profesor realno oceniti studenta koji mu je četiri meseca naređivao da li sme ili ne sme da uđe na fakultet i u svoj kabinet?
Normalno je da amfiteatri i kabineti na fakultetima služe za odvijanje nastave i vežbi.
Sada nas ubeđuju da je normalno to što su učionice i vežbaonice pretvorene u spavaonice i logističke baze studentskih pučističkih grupa i magacine hrane. Sa dušecima, frižiderima, ćebićima, ražnjićima, prasićima i ljutim papričicama.
Normalno je, to je temelj demokratije, da u jednom društvu odlučuje većina.
Nas četiri meseca ubeđuju da je normalno da pet profesora ili deset studenata ili deset učenika, blokiraju fakultete i škole i sprečavaju desetine profesora koji hoće da rade i hiljade učenika i studenata koji žele da pohađaju nastavu i polažu ispite.
Vekovima je u srpskom narodu važilo načelo da je obaveza starijih i iskusnijih da mlađe izvode na pravi životni put, da im, kako se govorilo, otvore oči.
Danas slušamo ne samo roditelje, već i profesore, kako kao hipnotisani izjavljuju: hvala vam deco što ste nam otvorili oči. Sve uz cirkuske scene suza, klečanja, ljubljenja ruku i nogu.
Pa se samo od sebe nameće pitanje kakva je stručna i moralna kvalifikacija profesora koji priznaju da su dve-tri decenije učili decu zatvorenih očiju, da su im trebale dve-tri decenije da progledaju? Ko nam je učio i vaspitavao decu?
O čemu se ovde radi? O sistematskom, dobro organizovanom i dobro plaćenom, sluđivanju i pobunjivanju naroda. Cilj je da se đaci, studenti, njihovi roditelji i javnost ubede da time što učestvuju u nasilnom protivustavnom pokušaju promene vlasti, što učestvuju u svakodnevnom teroru i kršenju zakona, time što učestvuju u razvaljivanju Srbije, svoje države, ustvari čine dobro toj državi i srposkom narodu.
